Prosvetni glasnik

оцене и пржкази

93

Први одељак заузима стр. 7—16 тс1., а натпис му је овако пнтање: „Је ли истина оно што стоји у школскијем граматикама"? На овако питање очекује се одговор, да није истина оно што стоји у школскијем граматикама, да су све скроз погрешне. Међу тим како одговара на постављено питање ? Навео је неких десетак ствари, које по доказивању Густава Мајера и К. Бругмана нису истините. Према томе дакле сасвим је погрешно горње питање. Требало би га с погледом на садржину одговора пишчева заменити оваком реченицом : „Неке су ствари у школским граматикама неистините". И то да поменем, да се од тврђења Мајерових и Бругманових, која писац са незнатним изузетком за апсолутно истинита сматра, по мом мишљењу нека неће одржати, већ да ће их научна критика оборити. Приступимо сад II. одељку. Други одељак обухвата стр. 17—22. Гласиовако: „ Је ли потребито оно јпто стоји у школскијем граматикама? На овако питање очекује се овакав одговор: Није потребито оно, што стоји у школским граматнкама; све што је у њима јесте сувишно. Међу тим како гласи одговор г. писца на горње питање ? Навео је само неколико ствари, које су по његову мишљењу неиотребне. Према томе требало би натпис II. одељку заменити оваком реченицом: Неке су ствари у школским граматикама сувишне. Да узмемо сад нека тврђења из овог одељка, па да видимо, како стоји с њиховом истином. На стр. 17. писац вели: „1. Намјера учења... — По свој је прилици „умна гимнастика" велика погрешка". — Кад сам то читао стала ми је памет п посумњах, да ли разумем шта ту писац мисли. Ја с другима бејах тога мишљења, да је учење особито класичних језика поред математике, добра гимнастика ума. По мом уверењу целокупном граматиком (особито клас. језика) нзвежбани ум колико толико (често и мимо вољу ученика) проникнут духом класицитета јесте једини трајни добитак учења класичних језика код оних, који се у ирактичном животу даље не баве тим предметом. На стр. 18. каже он ово: ,0 основама и о значењу наставака може се само онда говорити у школској граматици странога језика, ако се може доказати, да то помаже при учењу језика иначе се могу најзнатније ствари из основа и из правила о промјени гласова додати на крају књиге, да их могу ученици читати. Цијела граматика треба да је напвсана онако, како је ученик може најбрже научити, то значи, да је написана по правилима о удруживању мисли ('0 асоцијацији идеја)." — Г. Ђерић тражи доказ, да наука о гласовима итд. помаже при учењу језика. Ја мислим, ко учи грчке облике уз помоћ пауке о гласовима, и о састављању наставака са основама, тај учи с разумевањем, и многе неправилности при том нестају или постају тек само привидне. Ко тако учи, он лакше учи и боље памти. А ко учи без помоћи речене науке, он мора све механички на памет бубати, за што је ово или оно тако. Који је дакле метод бољи? — Г. ТЈерић се врло вара, кад каже да „се могу најзнатније ствари из основа и из правила о промени гласова додати на