Prosvetni glasnik

О проблему вјештччких језика

579

ријеч коју, по његовом мишљењу, и Кинези могу лако изговорити: чо1арпк = свјетски језик. Из хисторије досадашњих покушаја стварања интернационалних језика јасно избија једна чињеница, а то је да се у овом покрету по страни држе лингвисте и у опће људи који се баве изучавањем буди које књижевности и буди којег језика. Једино је пољско-руски научењак лингвиста Бодуен де Куртне (ВаисЈошп с!е Соиг1епау) са симпатијом говорио о овим покушајима, донекле и Шухарт (5сћисћагс11), и можда још ко, док су Лескин и Бругман а Нтте одсудили све овакове покушаје. Надаље треба особито истаћи из ове хисторије и ову чињеницу, да сви досадашњи пројекти вјештачких језика потјечу од Европљана, који говоре језике из индо-европске језичне фамилије. Према томе и њихови језици нијесу ништа друго него уједностављење, горе споменута симплификација најпознатијих европских језика ове фамилије. Из ове чињенице слиједи и то да су досада пронађени вјештачки језици, дакле и есперанто, удешени за индо-европејски начин изражавања и мишљења. Према томе би зацијело сасвијем другојачије изгледали врештачки језици који би потјецали од људи што припадају другим језичним фамилијама, рецимо урало-алтајској, семитској, и т. д. Варају дакле пропагандисте есперанта себе и друге кад говоре о силној лакоћи тога језика за све народе. Есперанто као уједностављени индо-европски језик лаган је само за онога који већ позна н. пр. њемачки, француски и енглески, и т. д. За све остале народе он је исто тако тежак као и сваки други индо-европејски језик. Од свих досадањих пројеката вјештачких језика, есперанто је био најсретнији у погледу пропаганде. Има за собом већ 30-годишњу праксу, 14 одржаних конгреса, на којима је судјеловало с успјехом, како се хвале, 20—30 народности, прилично велики број присташа у свим земљама свијета, доста велику литературу, и т. д. Међутим, цио овај покрет је у суштини својој доста једностран. Његове се присталице рекрутирају понајвише у привредним трговачким круговима који требају интернационалних информација, а ове могу бити написане или речене кратко и без икаква стила, каква већ јесу трговачка писма. Интелектуални се кругови држе по страни; то је и разумљиво, кад се зна да научењак и књижевник требају за своје потребе језик у сасвијем другојачијем обиму него ли трговац, а есперанто је досада дотјерао до неке прецизности у изражавању само у једноставној конверсацији и кореспонденцији. Велики интерес за њ показују н. пр. трговачке коморе, које су се, као н. пр. нордијске, већ опетовано пута обраћале на разне домаће и стране факултете за мишљење у питању интернационалног саобраћајног језика. Поред трговаца показују особити интерес за есперанто жене. Њих тјера на то становиште „§ои1: ехоНцие". За њих по-стоји особити чар у томе што се могу дописивати с Јапанцима, Кине37 *