SRĐ

— 885 —

— А каква му је супруга? запитах 'пријатеља који ми то приповиједаше. »Јаох, мој брате, преврну он очима, она је тако лијепа и лукава е дуго, дуго времена треба док човјек опази да је гуска. Помисли да је ја о длаци нијесам узео« ... — А како живе? —• наставих, обичаја ради. — Па, растегну он, он јутром ради, послије подне га бије, а у вече се опија. Читава комедија у сусједству. Него, од неко су се доба умирили, и не чује се ништа о њима. И она је канда почела пити. — А имају ли дјеце? — запитах забринуто. — Једно мушко које увијек поболијевал Заћутасмо оба. Немам појма је ли мој пријатељ одговорио на писмо, или отишао у Млетке. Што се мене тиче, ја најусрдније желим да ни њега никада не видим, а тако ни »малу сецесију«. : У Каштелстаром 9/1Х. 1903. МУДРЕ ИЗРЕКЕ. — х. 1. Било што било, стани уз свој народ, ту је твоје урођено мјесто. Шилер. 2. Домовина се не чува као какав стари непомични сЦоменик, окружујући га цотпирачима и моткама; домовина је живо биће, организам који се непрестано развија, који се уздржава кретањем, примјерним вјежбањем свих његових подобности. Фогазаро. 3. На основу етичне социологије и повијести људскијех обичаја и закона, може се тврдити, да кад год увреде нанесене осјећаји својине узрокују појединим јаче а у мцожини распростањеније болове, него увреде нанесене осјећају људске солидарности односно на живот, да смо тад пред несавршенијем стањем савијести, пред безувјетној моралној и друштвеној низости. Е. Морсели. 4. Душа је вазда гладна. Од лакрдија и од игара она не може да живи. Кад не гтађе Друге хране, она, као звијер, растргне прије друге, па саму себе. Шелма ЛагерЛеф.