SRĐ

Постанак народне пјесме „Огњана Марија у паклу". <к Р ај.) Петар М. Колендић.

Тонови, које сусрећемо у нашој пјесми о Огњаној Марији, тим су објашњени, тек настаје питање, откуда је светитељка код нас добила мало нејасно име — „Огњана Марија". Дуго се је времена мислило, да је тај назив траг претповјесне славенске митологије, Марију су уз брата јој Громовника Илију схватали као Херу или Деметру према Зевсу, 27 јали као Перкунову мајку према Перуну 28 . Православни дио нашег народа увео је, мећу тим, Огњану Марију у списак народних светитеља, слави је 17 јула по староме стилу, кад православна црква светкује великомученицу Марину и пријенос моћи преподобнога Лазара 29 . Света Марина (код католика Маргарита, 20 јула) докончала је мученичком смрти почетком тре^ег вијека у пизидској Антиохији. Живој су јој откидали месо и коначно пресудили, да се на огњу спали. У тамници видјела је та светица напаст у обличју змаја, који је о г а њ сипао, а нетом се је ослободила његових насртаја запазила је другог ђавола — претворена у либијског црнца. Преминула је светитељском мирноћом под крвничким мачем 30 . Трагични конац Марине за рана је ушао у јевропске књижевности. По Инглешкој, Француској и Белгији врло су раширене популарисане приче о њеном страдању, о том чак има и штампаних драмата 31 . У неким легендама о Марини чешће сретамо напомену, да је она ослободила многе душе мука другог свијета, па кад истакнемо учестано поминање њена опћења с духовима загробног живота и нарочито 27 Ђ. Магарашевић, Стражилово 1885, стр. 695-696. 28 Н. Гржетић Гашпићев, О vjeri starih Slovjena prema pravjeri Arijaca i i Prasemita I, Мостар 1900, стр. 48. 29 J. Чокор, Л^сацослокк кс^х'ћ crKTijpi, восточно пракосллкногс церковЈго праздиВшир*, Карловци 1860, стр. 31. 30 К. Дукаки, Мг-|' х ? Juva^apfeпде rožvimv twv ayiMV, ј ул , Атина 1893, стр. 226-235. 31 Douhet, Dictionnaire des Legendes du Christianisme (Migne : Troisieme et derniere Encyclopedie theologiqua XIV), Париз 1855, стр. 832-836.