SRĐ

692

.СРЂ — SRĐ.

истицање о г њ а у свези с њом, чему налазимо трага и у православној служби овој светици, гдје се пјева, да је одлетјела на небо ускЛИКНувШИ : TCKt ЖЕНИ1Ш Л10И JKt/UtO, 11 ЖЕ/IJIHA /IHJKOUIi H/H8i|in, 3d та П/ioTh л\ок> о г н io npfда^1\ 32 , лако нам је схватити, са шта је народ Огњану Марију смјестио тога дана. У томе је, јамачно, одлучивала и сличност имена (Марија-Марина), као и то, што сви Маријини другови, „огњевити свеци" нашег народа, падају у нај вруће годишње доба, мјесеца јула : и Прокопије (9) и Илија (20) и друг им Пантелија (27). Према народном вјеровању Марија је при подјели светачкога блага добила власт над ватром 33 , са шта је — а све под упечатком придјевка „огњана" — народ код нас и меће мећу „огњевите" или „огњене" свеце 34 , па на њен дан неће око љетине ни муслимани, ни православни да раде 35 . Кажу, да је светица, ако се тога дана ради, нујна и невесела 36 , па се боје њене освете. Иначе ступа Марија као заштитница усјева : српском цар-Стјепану, што је у рату на Маџаре попалио поља, осветила се је молбом Створитељу, да му отме царство до „амина" 87 , а њој је, сјем тога, пало у дио, да ватром казни оне, који раде у недјељу 38 , нарочито кад у тај дан пада Преображење 39 или Илијин 32 Мишд, ml;cau,-h i Ž aih , Москва 1885, стр. 139-а. Томе, изгледа, сачувап је траг и у славној молитви крснога имена по неким крајевима код православних: „(Ва славу) свију мученика, који проћоше боси и голи кроз огањ и воду: Ђурћа, Дмитра, Мратиндана, Тодора стратилата и Јована крилата, свију мученика и мученица и Огњене Марије" (Н. Беговић, Живот и обичаји СрбаГраничара, Загреб 1887, стр. 38 ; исти, Српске народне пјесме из Лике и Баније I, Загреб 1885, стр. 214). 33 Караџић, цит. дј., стр. 4-7. 34 Н. Беговић, Живот, стр. 30. 35 Босанска Вила 1904, стр. 257 ; Л. Грћић-Бјелокосић, Из народа и о народу II, Мостар, стр. 30 (Гласник земаљ. музеја 1896, стр. 155); Zbornik za narod. život i običaje Juž. Slavena V, Загреб 1900, стр. 278. По Србији неће народ да се на Маријин дан ни купа. У Јелашици код Ниша, на примјер, подране дјевојке тога дана прије зоре и набаце коприве у ријеку, да се момци не би купали. Култ Огњане Марије раширен је и код католика у околини славонског Брода, а њен дан слави и наш народ по Боци и по Далмацији. 36 Босанска Вила 1901, стр. 306. 37 М. С. Милојевић, Песме и обичаи укупног народа српског II, Биоград 1870, стр. 183-186. 38 Караџић, Живот и обичаји народа српскога, Беч 1867, стр. 52. 39 Вила 1867, стр. 62 ; Ђ. Рајковић, Српске народне песме (женске), Нови Сад 1869. стр. 144.