Srpski sion

С тр . 522.

СШСКИ СИОН

Н р 18

В' једињеј каруцје седил Г. владика Сгратимировић и отишел на иервују, в' вторјеј Г. епмекои Авакумовић и стал на вторују шчацију, кажди от них имјел 2 деиугирта, јединаго от милитара, а другаго от цивила. Денутирти нри квартиру комисаровом собрани стајали, а један цуг рајгира напред дочекати иошал. При вступлении комисаровјем во град | 12 гопова оиаљено, магистрат с бургери в' срјстение иошел, и солдати ианчевачке регименте једном компаниом парадирали. Деиутирти а имено милитарци нерви, свјашч^нство втори, а ированцаалисте трећи стајали јесу, и како смо га у салу отпра тили, таки се опростио и дому ити нам заиоведио. За перву сесију когда держати се будет, јешче не вјеми. Сад от здјешни договора вам јавити хошчу Договори от три руке. Перви пројект Вујацовског тај јест, да Банат нама за отечество или тако предасе, да ми ту сами госнодствуемо и нашом земљом на* зивамо. У њему да не може нико други у службу узет бити, кромје наш род, и да ми имамо иридворну канцеларију, Овому пројекту сагласити се ни ја ни | карловачки депутирац нити кои други мо)осмо, размисљавајући то, шчо рода нашего весма много, а Банат тесан, и ми певозможни тесмо национу нашему с частиц м удовљетворити. А на последок шчо би људи наши по Срему, Славонији, Хор ватској и Мачарској радили? Морали би под обичаем или болше рећи, под роисгвом ови земаља остати, и в мјесто собор садашњи благосиљати, вечно проклињати. Втори пројект јест немешки, от коих крол је нашег депутиртског числа, 25 имаде, (дакле собор 100 персона у себи содржи) јесте сљедујушчи, да от свега престапемо, и само с' Мажари да се держимо, јер су они сац ради нас примити. И с' овим пројектом контени нисмо; ибо Мажари ништа друго, кромје инартикулирања ираздних ■аривилегајах паимх објешчавају, и равепство не доиушчају * * Значајно јв, како се 1790. о ирцвилегијама мисдило, а како де н. пр. 1848. и 1861., а још и данас од неких. Уред.

Трећи договор љубезног старца Па ниле и целе милицие јесге, да Банат м Срем такођер, ако нама и Сервију за огечество и наше владјение да иштемо, даљеже да исходатајствуемо да народ наш у Мажарској живушчи по исти ваши привилегијах держи се. Како иут доноси, Банат може се от Мажара отети, а може бити и Срем, но инартикулација кошчоваће труда. Бог свети нека нас у слози садржи, свећјемо савершити на иолзу нашу и хвалу Божију. Саде Господо и Браћо моја, промислите ово, и јавиге ми, кого пројекта да се держим. Код генерала и комисара јуче сам био на подворењу с други депутирти, и овако нам је говорио: краљ није вам краљ но отац, а ја ћу вам брат а не ко мисар бити, Шчо год радите, само земљу ишчите, да вас не зову укућане но домаће. Ето вам разговор комисаров. Сумње ние, да можемо добити свашчо, но сумњавам у томе, хоћјемо ли сложни бити. Помошчник никаков ми не треба, нити су други послали. Ми један другоме сви верни јесмо, и заклели се, пре врагу ду | шу и тело дати, него ли калуђере оставити, ако нам добра намерења нашаузкваре. Вигае до даљег незнам пиоати, 110 себе у вашу љубов нрепоручуем и остаем Ваш У Темишвару 15. Авг. 1790. покорни слуга Максимовић с. р. Генерал Сечујац ние могао доћи у собор, јер му је Фрајла умрла. Прикључена реч нред началом конгреса держата ]ест. Све обшчине обећјале су сочинитељу ио 6 дуката, ако и ви хоћјете, покажпте се." На ово су Земунци Максимовићу одговорили: „Дражајши Г. Максимовић! Под 15. сего м. от вас отслатое иисание, 20. и. м. част имјехом воспријаги, купно и увједомити се за шчастливое нришествие Ц. к. комисара Г. Фелдмаршал лајтнанга Барона ШмитФелда, и одержањеј торжествено церемонии и дочеканију но-