Srpski sion

сион

С тр. 521.

между себе једногласно избрахом за депутирти нашја Н. Н. Н. Н. Н. Н , имже крјеиостију сего полномошчија и власт даем, да от нас им или иисмено дати, или же устмено вовјеритисја имушчија клера и народа тјажби будушчему собору тшчагелно и нриљежно иредложат, и како о сих, тако и от прочих депутиртов нодносимих народа касајушчихсја требованија ради благожелаемаго уврачеванија крјепчајше настојат, и совокупно с нрочими содјејствујут; равним образом и во избрании новаго Арх. и Митр. ревновати и потшчатисја, да на достоинство звање того најспособњејшее потребними и церковпими својствами обдареное лице изберетсја, и за то на которое лице болшаја депутиртов част клонитисја будет, и тај и они депутирти наши вотум свој да приложет. Кое им сице даное полномошчие от Н. Н. вароши земунскија иодиисом имен паших и обикновеним иечатом соутверждуем. Дано во вароши Н. Н. Мјесјаца Августа 1790. Дворски је ратни савет, дописом својим од 1. (11.) Јулија 1790. објавио српскороманском народу у војеној крајини о одобреном сабору, на који има доћи по 25 посланика „ех С1его, РгоуттН е1 МШ1ап", и то 9 из славонске крајине, 2 из романско-илирске (српске) и 1 из немачке банатске. За посланика из крајине могу бити изабрати „аиз <1ет ^апгеп Согриз бег КаИоп 1П (Зеп МШ1аг Сгапг-Вехп-кеп, ипД уоггидПсћ аиз јиШШеп РепзшпћЧеп, ос1ег аив^ећ-еИепеп 81ааћз о«Зег ОћегоШсГгз бег пјсћ!ипЈг1еп КеН§тп, ип<3 80\уеИ (ћезе пјсћ! гигешћеп, аив ап(3егп 1п Сгапхеп роззезш1нг1еп Нопогаћогеп (Зег пећтћсћеп КеН§тп, уогхи^Нсћ аћег аиз СНесЈегп с1ег МШ1аг Сотит1а!еп Саг1оУ11г ипс1 ЗетНп ћез1е11е! ^уепЗеп. Баги зт<1 зог^ГаИНд ћезсће1(Јепе ипс! 1пе(Јзате 1пс1шс1иеп аиз2и\уаћ1еп ". У истом је отпису одређена на дан плата посланицима и то до капетана 3 Фор , мајору 4 Фор., нотнуковнику 5 Фор. а пуковнику 6 ф ')р. Достављајући нстроварадинска ратна канцеларија под 10. Авг. (по рим.) земун-

ском магистрату горњи отпис, позвала га је, да даде изабрати два посланика — а1з Верићг1е ргоУ13опо — т. ј. за случај, да се на другим местима у крајини не изабере проиисан број. Земунци изабраше 10. (21.) Августа Петра СтеФановића и Јована Николића. Међутим је — пре тога — 5. (18.) Авгуета) петроварадинска ратна канцеларија известила земунски мађистрат, да пошто је изабрат у Крајини нуждан број посланика — 12 —; то изабрата ировизорна 2 земунска посланика нека не иду на сабор. Земун је на сабору застунао Јован Максимовић —- варошки Фервалтер. Земунска је црквена оиштина 11. Августа издала је следећу обвезу: „Ми долуподписати силоју сего вједомо творимо, что ми при днес бившем со&рании јединодушно уговорили јесмо Г. СтеФановићу Петру сав трошак, кои је около сочиненија Мушкатировићева о вешчи националњеј имал, са 65 Фор. на тај начин ребонефицирати, да он сочинение сие нам нредат. Далше једногласно утвердихом депу тирту нашему Г. Максимовићу кромје њему из националне касе текушче плаће, јешче 1 Фор. 30 кр. на дан приложити, и из црковне касе платити." ТТТта је све рађено на темишварском сабору, о томе није место да овде говоримо, пошто је то већ на другом месту у главноме пзнесено. Ми ћемо да изнесемо нешто из закулисног рада његовог, а наиме два писма земунског носланика нисата својим бирачима, која и сувише јасно показу^у, чије је масло било, тто је онако радио сабор. У своме писму од 15. Августа рече Максимовић: „Госнодие мои! В вторник у полдне в' Темишвар шчастливо пришел, и комисара краљевског Г. Фелдмаршал лајтнанта Варона ШмидФелда здје застал јесам. Јуче во среду ничтоже нредвзјато јест, но данас у 10 сати јутро дочекање поменутога Г. кр. комесара торжествено на сљедујушчи начин держалосја.