Srpski sion

Вг. 18.

СРПСКИ СИОН

С тр . 519.

јсромонаси ч иротОчресвитери ". Али се ва то мора: изоставити иозивање на архи^аконе, иошто је такав по изказу Синода, само један у насљедним земљама. Не би се у том уводу смеле ^омињати ни речи: монаси, пресвитери, прошо и -ђакони, јер пошто између нишег и ниагег свештенства ностоји разлика, имао би се само карактер вишега свештенства означити, а ниже свештенство би се напротив имало означити општим именом „ остало свештеиство а . 2-о на препонизну молбу Синода, да се светли сномен царева и угарских краљева, који су илирскоме народу привилегије даровали, као и позивање на г. 1743. не уврсти у уводу, него због боље свезе у 1. § у регуламента — саизволело је Њ. Величанство тим ире штоЕВ. Величанство мисли тај народ и надаље у високу заштиту своју узети. 3-е Додатак у 4. §-у тачка друга у погледу камералног добра Даља мора остати. Јер зависиће од верног илирског народа и свагдашњег митронолита, да се непрекршеном верношћу, послушеошћу и нокорношћу учини достојним превишње милости материнске, те да тиме иревишњу милост и љубав, и за будуће заслужи. 4-о У ногледу добра Нерадина и Банковаца следоваће иревишња резолуција, као: 5'0 што ће Н). Величанство своје мишљење у ногледу 6, §-а кашње саопштити. 6 о Учињено је нужно расиоложење, да се заповеђено инвентарисање ни у Јегри (Бачка дијецеза) не сиречава. 7 о Донеће се у своје време нревишња одлука на 3. тачку 8. §-а. 8-о Њено Величаиство нема ништа против, да се од Синода затражена донуна 11. §у дода, као и да се 9-о у 14. § у но синодском предлогу варош Нови Сад изостави, и само Карловци остану. 10-о Истина нема преноне, да се у 3. т. 22. §. носле речи Архимандрит придода реч игуман, и да се место речи „Еггрпев1ег^ стави реч Протоиресвитер, али 11-о новишење сидоксије годишње на 3 гроша, Њено Величанство не дозвољава, јер то би блло угњетавање нижег свешгенства, које се баш укидањем преко-

бројног свештенства, баш избећи жели. 12-о На нреионизну молбу Синода дозвољава се ас1 §. 25. да се у новом Регу ламенту прекомерна употреба Форшпана, одмах изостави, а гцто с е тиче 13-о непрекидних визигација, нротив којих је Синод у заииснику 6. седнице правио примедбе, то ће они еиископи, којима предстоји визитација једнога округа уз већ и иначе нужну нретходну дозволу, имати се тачно држати времена и онога упутства које ће Њено величанство (1е саза ш саеит у своме Сопзепв-у означити. тим више, што се због разних околности, због разлике у окрузима и због личнога расноложења и онако не могу општа нравила за то ноставити; при крају сваке таке визитације очекуј ј Њ. Величанство опширан извештај. 14-о на садржину 28. 29. и 30. §. следоваће нревишње решење касније, као што ће 15-о и одобрење на предложене табеле о подели нрогопрезвитерата у 31. §у касније сљедоваги. 16-о дозвољава Њеио Величанство премилостиво, да се 32. §-ом наређени нарохијски протоколи у засебно одштампаном Формулару сваком свештенику 7 у славенском или романскот језику уруче, а да ће се за ттампање нужно расноложење учинити. Напротив 17-о не може Њеио Величанство дозволити, да се дозволе за женитбу, које солдату командат издаје, уруче нротопрезвитеру, пошто се те дозволе тичу пона, као душебрижника и администратора 8асгатеп1огит, и пе спомињући још и ту околност, да је сиротом човеку нутовање до нроте с трошком скопчано. 18-о У ствари карловачког клирикалног Фопда тражи Њ. Величансгво, да јој се накнадно саопћи оно, што у синодској расправи још недостаје. 19-о Дозвољава се, да 36. §. тако измени, да се од синода ука >ано иротусловље гаИопе бићсИасопогит, Б1асопогит е! Рго1осћасопогит код идућег шгампање Регуламента азостави. Што се тиче у 37. §. си|>менутог редуцирања свешгепства, то се 20-о молба уважати ције могла да ее