Srpski sion

С тр . 518.

СРИСКИ

СИОН

Б р . 18.

нао, — но ви њесте иримили — на печачание книг церковних. Зашто да нас људу Оезчасте и то јавно у јшстови обшчи, а иризнати морамо, да имају нраво. Сваке Г>и године гхо једна књига могла у Срему изати нолезна религиозна, за дјевице осо'">итр. Ја ово пишем (као што видите) мојом руком без ковцепта, рад сам да свет иаш на нас не нљуне, а да нисам у овој хаљини, ја би се светио или ругао. Груић место што је инсао нримјетбе на Вука, могао је што нолезние нревести с других језика, и речију: сваки архимандрит може что дјелати, јер је зими поне безнослен. Мое свјашченство је лздало две књижице Историе библическе, толкование службе, катихизис стои код мене у ценсури. Ја сам поне 30 библија моим клирицима раздао, и наручио сам у Београду колико се добити могу. Мени је жао једном рјечију, што се тако, и ираведно, о нама нише и говори. В нрочем вашој милости се препоручуем огеческој и јесм с истиним благоговјением. Ваше Свјатости В Карловцје горн. дне 3. Априла 1853. покорњејши слуга Евгениј Јоановић Епископ с. р. XX. Ваша Свјатост премилостиви Господине! Данас, изишавши из церкве с преждеосвјашчене, рекоше ми двоица, да стоит у загребским новинама, да је г. епискои Далматински пензиониран, а Кнежевић да је на мјесто јего постао енископом. Јели то с вашом вољом или ние, то ја не знам; али је Мутибарић весма паметно учинио, јер што би човек служио, кои може свој Господар бити? Он је шчатлив био бити у таким обстојаселством, да је себе „оградити могао актами Нерадипским", и ако јошче има 2000 Фор. СМ на год пензие, сад ће истом оживити. — Зашто код пас и ние вредно бити енископ ономе човеку, кои не служи само за оно плате жалосгне, него кои жели полезан бити својој церкви; неда се, нак се не да. Дакле је боље на

страну, пак иним начином бити иолезан. „0ш ађздие 8еп1егШо. Ме1гороШаш Гас1ив еб1 Ерјзсориз, јНит та^па БупоДиз Ер1бсорит по11 езбе с1ес1агА". Но ово мислим , да не ће биги предмет наших архијерејсках совјешчаниј Овај случај Г. еиископа Мутибарића ме је удесио и разчинио, да бих готово и сам подобно что учинио, кад би само акта Нерадинска ме оградила. Али ево невоље, што њесу. Он је год. 1851. говорио мени таково што учинити, ако промјене не буде; иначе мислим, да ние морао учинити, јер он је свое звание ревносно совершавао, и столп церкве тверди био. Љубећи свјетителску руку, с крајним благоговјением иребивам Ваше Свјатосги В горн. Карловцје 8 Априла 1853. нокорњејши слуга Евгениј Јоановић Епискон с. р. (Свршиће се.)

Радња Архијерејеког Синода 1776. Превео е њемачког А. Г. (Наставак.) Записник двадесетирве седнице 18. новембра 1776. држане Присутни су: осим енископа пакрачког, сви. Данас је сазван цео Синод, да му се саонћи превишње ц. кр решење, које је са два решкриита од 18 ог и 27. окт. ниспослато на залиснике од 2. до 9-те седнице. Ц. кр. комесар саопштава дакле Сиподу, да је Њено ц. кр. аиосг. Величанство но њему предложене синодалне записнике и у истима садржани нацрт за Илирски на родни Регуламент дало себи прочитати, и да је но Синоду учињене нрепонизне представке узело у мудро разматрање, те да је одлучило : 1-во да се у уводу у Регуламент носле речн „Архимандрити" уврстеречи „игумани,