Srpski tehnički list — dodatak

Стр. 26.

СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист

Год. ХУШ. — 1907..

Ако је н.пр. ш' негативно, то значи да није потребно улагање гвожђа на притисак. Решење се добија по једначини 6.; у коју се ставља за г' = 0.

Положај нулте линије одређен је тада са Вино = о ВБ (ВУ На оса

. Једначина 7.) може се применити чим је В-- ЗА = 2; потребна јачина гвожђа на истезање џи добија се по једначини 6.)

Пример. Стуб од ојачаног бетона има за Х = 13,6 тона; М = 4.624 тиб; пресек је квадрат 40 ж 40 ст, гвожђе уложено налази се 3 см. далеко од ивице, ђ = 40, ћу=- 40 <= 2568 == 84 СМ бсђ == 40 кгр дом Тр ==] - 5 136 Ао== пи | ЛЕ == =0. 25 40 ЗАЖАО 462 400 В == === == 1,50 из једначине 3.)

је - 4ож34АО

1 ШЕаОа 1 | 5 ПА бе са 8 "Не теји Е) 1.5 #25--0,34 (3— 0,34 у м' пахе НЕ ПИ АЕ 0,015 | из г у једнач. 1.5 - 3ж0,25. + 0,342 | = =— == 0.005: |. 6) Еу15 1—0.34 | о за

Површина гвожђа на притисак јесте

Кај = и О == “0 О 15 А 0634 -= 20,4 ем

· површина гвожђа на истезање јесте

Ее == прђћ == 0.005 Х 40Х 34 == 6,8 те

"напрезање гвожђа износи:

на притисак бе'= 15 Х 40 = 600 кгр. стр.

1—0.34

на истезање бе' = - 6 15ж40 = 1160 кгр ст

по једначини 7. може се видети да ојачање само за истезање не би било довољно. —

Дејство дилатације нод ојачаног бетона. =.

Преградни зид од бетона дужине |], који је изложен температури одоО до 10 постаје дугачак 1(1 + к |), Ако су оба краја преграде стално утврђена, те ова не може да се истегне, преграда попусти у средини и добија изглед параболе која има за тетиву !'а за стре· лицу ђ а дужина се да приближно изразити обрасцем:

| “Ва | по 4Е ле

Однос 3

Зато се може писати:

даје малу вредност.

2 ТД а: 12) === |(; + -- Е |

и добија се

за. + == 5 1 |: == 0.002. 1 |

кад се стави за к вредност пи бетон као и за гвожђе.

За + = 36" добија се # = 0.012 1

Код преграде од 50 метара дужине стрелица је 0,60 м, тако да лако може наступити могућност да се преграда кида.

Графична метода за одређивање цене сатног КПомана.

Величина цене електричне енергије зависи од многих променљивих и непоузданих чинилаца, тако да је немогуће доћи до теоријских резултата таквих, да би се они могли применити на све случајеве који се јављају у пракси. |

У осталом може се уз припомоћ извесних прет-

поставака повући једна. серија линија, које би приближно престављале цену коштања једног сатног КПомгафј-а под извесннм условима одређене природе

Од неколико опробаних хипотеза, да би се добио коначни резултат, неке се показаше као добре, а друге као погрешне где се не могу верно представити услови просечни, у осталом ништа не доказује да се резултати претпоставака не могу искористити, и да се погрешке, које из њих произилазе, не поништавају са другима, које се учине у супротном смислу.

У пракси постоји таква тежња, да се све по-

грешке хипотеза поништавају, то произилази отуда,