Srpski tehnički list — dodatak

Стр. 48 „бРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист“ Год. ХУШЕ — 1907. з р б р 3 2. Нису нужни ни логаритмар ни таблице. 0 4.000 Ил 2236 10.000 а 3. Тачност му је 8—10 пута већа но у свију

65п Ју на 100 метара.

Хоризонтални угли могу се читати до 5 хиљаљадитих степена = 16"

Средња погрешка у висинама је 1/10000.

За једно визирање и читање не треба више од 15 секунди, 4 за контролисање пола тога времена.

Трошак је половина трошка и гј; времена за рад са другим тахиметрима.

Сангеов тахиметар добио је на изложбама у Паризу и Лијежу златне медаље и оцену да је најпрактичнији и најсавршенији, јер:

1. Нема редуцирања на хоризонат.

до сада употребљених тахиметра.

4. Сигурно контролисање читања.

5. Тежина му је !/ коју имају други тахиметри.

6, Дурбин је прост и много јачи од свију на другим тахиметрима._

О Сангеовом тахиметру предаје се у Француској: у школи за мостове и друмове, у земљорадничким и шумарским школама; и у геодетским школама у Берлину, Милану, Лисабону, Хановру итд.

Ђура Љочић.

привр. Инспектор Жељ. Дирекције

НАШИ ТЕХНИЧНИ РАДОВИ и ПРОЈЕНТИ

Утврђење Моравиних обала

више железничког моста код Ћуприје

На прелазу главне пруге преко Мораве код Ћу- ' прије релативно је доста уска она зона Моравине до- | лине, која је од скорашњег наноса њеног, и у којој :

се Морава у нашем добу развија својим окукама.

Кад се иде пругом јасно се псзнаје око км. 146,400 нагло падање терена а око км. 147,500 види се опет како се једном одсечном обалом уздиже терен на стару висину (као на км. 146.400) Дакле је на том месту између тих високих обала око 1100 м. Мало старији људи из околине причају, да памте кад је Морава текла уз ту десну високу обалу (км. 147.500), а уз леву (км. 146.400) била је за време грађења пруге (види сл, 1)

Пошто је Морава дакле текла уз леву високу обалу за време грађења пруге, то је и мост положен тако, да је београдски стуб постављен уз ту обалу тј. уз леву обалу Моравину, а остали отвори преко Мораве и старог коритишта ка км. 147.500. Извесно се претпостављало, да ће се Морава одбити од леве високе обале и кренути се у десно. Што је у осталом ускоро и било. јер готово чим је прорадила пруга видимо, да Морава напада чак и пругу иза нишког стуба. Дакле за кратко време прешла скоро цео мост (320 м. распона) и матицом напала крајњи стуб => нишки стуб — доста дебелим слојем наноса засула скоро три отвора, и тим спрудом затворила слободан пролаз за ређе велике воде,

Ради што бржег обезбеђења стуба и железничког трупа иза стуба извршен је за овај мах набацај камена више стуба и јак зид од купе (кегле) узводно поред обале за дваестину метара.

Да пак Морава не би даље у свом развијању ронила ту десну обалу, нарочито на окуци више моста, обишла мост и ударила уз поменуту високу обалу (на км. 147.500), одмах је, по том раду код моста, подигнуто десет јаких одбојника (шпорова) том обалом, почев од моста на више у растојању око 80 м. један од другог. (види сл, 1.)

Ови одбојници сачували су унеколико обалу од даљег роњења, али нису могли вратити Мораву улево да разнесе поменути спруд испод и више моста, Стога су неколико пута пројектовани разни радови на том делу Моравином, којима се циљало, да се поред јачег осигурања те десне обале, разнесе и тај спруд исподи више моста, те да остане цео мостовски отвор чист за пролаз велике воде. Нарочито се та потреба истакла после ванредно велике воде у год. 1896-7. Јер и пошто су подигнути, поводом те катастрофе, с обе стране (од км. 144.300 до 147.500) великог моста инундациони мостови, остала је опет потреба, да за правилно отицање тако изванредно велике воде мора бити чист цео отвор великог моста. А подигнути инундациони мостови служиће само као испусти на дотичним удољицама инундационог терена.

Такав један пројекат рада за регулацију Моравину (око 3 км.) више великог моста утврђен је комисиски 1902 године, по коме је требало извршити углавном ове радове:

1) Експроприсати спруд непосредно више а делимице и ниже моста, према старој обали Моравиној. Сав врбак на том делу исећи.

9) Извршити паралелно утврђење десне обале