Srpski tehnički list

прилози ЗА ИСТОРИЈУ РАЗВИЋА ГРАЂЕВИНСКЕ СТРУКЕ У СРБИЈИ

СТРАНА 17.

љивању дрвениг траверза но уношење металних. Може бити требало би радити свом снагом, да се и код нас

_ престане једном са неимпрегнисаним траверзама, наро-

чито и за то, што једна енсталација за креозописање траверза може бити ништавна према досадањем немиаичном сатирању наше шуме, а да не помињемо ко-

лико би била олакшана сама експлоатација. Али можда ће оног дана када се буде обратила већа пажња на боље п дуже одржавање дрвених траверза, бити и таквих мишљења, да се уведу метадне, и није рђаво, да се користимо општима других држава у којима их у велико примењују,

ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ РАЗВИЋА ГРАЂЕВИНСКЕ СТРУКЕ У СРБИЈИ

од

ВЕЛ. АНТИЋА,

ИНСПЕКТОРА МИНИСТАРСТВА ГРАЂЕВИНА.

Налазећи се већ десет година беспрекидно са службом у министарству грађевина, мени су овда и онда долавида до руку акта, која поред остале своје вредности имају и ту вредност, што у многоме могу послужити као добар материјал за писање историје раввића грађевинске струке у Србији од времена. ослобоћења па на овамо.

Пошто ће овај материјал заинтересовати наше техничаре, а није исвључена вероватност, да ће од интереса и важности бити и за лица других струка, ја сам се решио, да тај материјал на јавност изнесем у оној мери, у којој ми буде на расположењу стајао.

Изношење истога на јавност, неће ићи хронолошким редом, пошто ми државни послови не дозвољавају, да на сређивање могу потребну количину времена употребити, али изношење и овим редом, послужиће пизвесно веома добро свакоме ономе, кој буде писао историју развића грађевинске струке у Србији.

Ну да би се садржина прилога могла разумети, потребно је да читаоце овога листа упознам са надлештвима, која су за грађевинску струку у нашој новој држави постојала. Ово ћу учинити укратко.

а) Према „Устројенију централног правленија“ од 20. маја 1889. године, дужност попечитеља внутрених дела била је, пи: „друмове, путове и мостове у добром стању садржавали.“ (Зборник !. стр. 88.).

ђ) Указом од 20. Фебруара 1850. год. одређене су плате персонаду одјеленија грађевина попечитељства, внутрених дјела. (Зборник 6. стр. 7.).

с) 22, октобра 1859. год. установљена је „Главна управа грађевина“ и установљен је њен управитељ, са рангом министра. (Зборник 12. стр. 74.).

4) 10. марта 1862. год. потписат је декрет за „устројеније централне државне управе у Књафсевству Србији“. (Зборник 15. стр. 60.), а тим „устројенијем“ образовано је седам министара а међу њима фрви пут и министар грађевина.

е) 17. децембра 1878. год. потписан је закон о уређењу министарства грађевина. (Зборник 84. стр 26.).

Први „управитељ“ грађевина у Србији био је: Павле Отанишић, који је носио још титулу: „подковнигк п каваљер.“ Незнам тачно, да лије постављен за управитеља 1859. год. или 1860.; али извесно се зна, да је се у 1860. год. потписивао: управитељ грађевина.

Прилот 1.

Јуда месеца 1860. г. пише Павле Ставишишћ Кнезу Милошу, који је тада живео у своме летњиковцу у Топчидеру, ово:

Господару !

Непрекидна је жеља Ваше Светлости била, да се грађевине, које се у отечеству нашем подижу, не само постојано и уредно, но по потреби и брзо граде, како не би дуговлачењем оно што је пре кратког времена направљено, дејством природним, опет покварено би– вало. Ова жеља били је за мене заповест, и ја сам се старао, колико су ми силе дозвољавале, да је у дјејство приведем“ но то ми никако за руком испасти није могло, при свем мом напрезању, јер кратковремено моје искуство, довољно ми је то показало, а пи подпуно ми је осведочило, дп пепунење гореказанога, не зависи чисто од устадочког падзиравања и настојавања извршителне власти, но гди та погрешка има свој нензлечими корен у пачану, по коме се грађевине предузиматељима устјпају, пи по томе, чо мом тврдом убеђењу, Господару! Ово ће зло, дотле код нас постојати, и дотле ће се непрестано, на рђав посао грађевине, поред свега настојавања, тужити и худити, докле горенапоменути на“ чин постојао буде. Времс је већ крајње Господару, да се овој незгоди помогне, којим укдоњењем речено незгоде, неће се помоћи отечеству нашем само са те једне стране, но ће повући доцније и друга, много благотворнија сљедетва.

Овим убеђењем руковођен, усуђујем се Вашој Светлости представити, да је наш дојакошњи начин дидитирања, по струди грађевинској крајње неуредан, по томе, што се на лицитацији и такви назови мајстора пуштају, који не би у стању биди ви добре калфе, а камо лп мајстори бити, дл то бп добро било, да сваки онај мајстор, био оп зидарски, тесачки, тишлерски И ковачки, који жеди радити и лицитирати правитељствени, или ма какав народни посао, који би иди прирезом народним или Фондом каковим исплаћиван био, једном за свагда, испиту код гљавне управе грађевина подвргне, па пошто он положени му задатак, као што треба уредно изврши, и комисионо за добар оглашен буде, да му се писмо мајсторско потврди | за тим као мајстор уредно прогласи, па онда у будуће на лицитације пушта,