Srpski tehnički list

ОТРАНА 18,

Ако би се и од ови овако и на овај начин признани мајстора, у време радње каквог уступљеног му посла, показао непоштен, т. ј. ако би поверени му посао рђаво радио, или ма у чему закључени уговор прекорачио, онда и такови, да се одма решењем управе грађевина изкључи од сваког даљег посла, а у будуће никако на лицитацију не пушта

Овим начином Господару, држим, да би се сва неуредност у подизању грађевина, које од данас код нас још непрестано траје, једном за свагда избегла; јер тим бџ се мајстори, не само у њиној способности и вештини, но такође п у поштењу испитали; а кад се једном то постигне онда неће наше грађевине рогобатно испадати, нити ће узрока имати то догађати се, почем сада никако друкчије не може да буде; јер поштени мајстори, који желе свој посао уредно израдити, не могу ни пошто са непоштенима п незналпцама да конкурирају, из узрока, што непоштен још одма у почетку на превару мисли, а незналица опет својим незнањем, ма да је пи поштен човек, у несрећу пада, те тиме и себе п другога убија, а и само надтежателство, које грађевину извршује, у неприлику а кадкад и до велике одговорности, појединог пак чиповника грађевинског, на губитак части и званија доводи. Напротив пак, вешт и поштен мајстор, кој па своју будућност п даљи 060станак мисли, то никад чинити неће, но шта више пи сам ће настопти, да се препоручи и име своје као честан мајстор подигне.

Поред дакле користи, што ће правитељство уредне послове добијати, држим, да ће и та полза за отечество наше настати, што ће онда и наши отечествени синови, који за сада допста никако немамо, да се овога рода запатима предају, у будуће предавати, кад само очевидну ползу увиде, да се и на тим занатима, само ако се уредно и честито ради, нешто заслужити и уредно живити може, што се напротив сада има прлво, да те занате неучи, јер има очевидан пример, да се још ни један мајстор уредно подигао и до каквог доброг станија дошао није; но што више види пред собом јади чемер, Т. ј, види цинцарина, кој само о лебу, води и паприки цео свој живот проведе, а богме такови начин живота нити се оће, нити може коме допасти, свр' тога још, ништа уредно од заната не научити. Ово није још цела штета, коју нам ови људи чине; онп овако штедећи и себе мучећи скупљају заслужене новце на гомилу, па ји онда носе у Турску и троше, без да од тога види што асне она земља, у којој су они те новце

заслужили. Оваковим поступком, сваке године оштећава, |

се наша држава у млого стотина хиљада гроша сотим, што се новци из државе износе. Дакле п из тога само призрења, већ не би требало, давати повода овога рода мајсторима, да новац заслуже; но треба само оне потпомагати, који су наши подаиници, или бар стално са фамилијом у нашој држави живе, и на равностручне потребе заслужени новац издају, а сотим новац опет у земљи остаје.

Још једно, што надлежателству грађевинском аи самим мајсторима велику незгоду прави, лежи Госпедару у томе, што се пре одобрења, држи за једну грађевину лицитација, па се тек онда за издицитирану цену иште одобрење. Незгода ова, долази отуда, што овим поступком, или правитељство или мајстор бива оштећен, и то на овај начин: Ако правитељство од лицитанта, на коме је грађевина остала, узме кауцију или јемство, и ово код себе задржи дотле, док се грађевина не одобри, онда он протестира и тражи накнаду за уложени и то-

ПРИЛОЗИ 88 ИСТОРИЈУ РАЗВИЋА ГРАЂЕВИНСКЕ СТРУКЕ У СРБИЈИ

=“ БРОЈ 1.

лико времена без ползе лежећи му новац, у случају кад . се грађевина, од више власти не одобри, које се почешће догађа, а и има право да тражи, и тако, онда само правитељство чини неправду предузиматељу, ако накнаду не учини, а да му је учини нема од куда, јер за те случајеве, нема никакву суму на располагању. Оштећује се пак правитељство, ако не узме од предузиматеља кауцију, јер онда, ако и усљедује одобрење, одустаје предузиматељ и неће да прими грађевину, што или се преварпо, те јевтино погодјо, пли за време док је одобрење посљедовадо, нашао себи други пробитачниј рад, а правитељство не може га по закону натерати, да посао прими, но све, што учинити може, то је: да нареди другу лицитацију о трошку његовом; ад у оваким случаима, обично друга лицитација, млого скупља испада, тако, да се правитељство, не само тим оштећава, што мора да накнади сувишност трошка, но што има више прешшеске и дангубе тлаче, што мора још по други пут, за недостатак накнадно излицитиране суме, тражити височајше одобрење, тиме и саму грађевину дуговлачењем у назадак доводити.

Да би се пак централном надлежатељству грађевинском, прибавила већа вредност, т.ј. да би чиновниша грађевински по окружијама ревностније и савестније своју дужност отправљали, а мајсторима пак у превари и рђавом послу граница положила, преко је нужно Господару, да се поставе, два поштена, савесна и послу инџинирском вешта лица, која ће готово непрестано, по свим крајевима нашег отечества обилдазити и грађевинске послове још за време рада, кад се подижу, изненадно проматрати и контролисати. Тим поступком, избегла би се непремено свака превара; јер, како власти, тако и мапстори бојлли би се, да од контролора у рђавом дјелу не буду застанути: и тако, и сами тај стра, сачувао би правитељство од рђави последица, у смотрењу подизања грађевина, а камо ли кад се још усталачки надзиравало и обилавило буде. На против сада се не води никаква коптрола, данас, док се зданије не доврши, па кад се доврши, онда комисија изађе и зданије прими; но ова компсија, шта може видити и приметити, кад је зданије већ готово и одепљено, и у томе случају може се врло мало ползовати, јер нити се види, какав је материјал маистор употребио, нити пак, како је грађу и зидове везивао.

Ове моје понпзне предлоге, представљајући Вашој књажевској Светлости, покорно молим, да ако ји Ваша Светлост уместне нађе, изволи одобрити их.

90. јулија 1860. год.

у Београду. Ваше Светлости покорни слуга Павле Станишић.

На, овај предлог Павла Станишића ево оригинална, одговора Кнеза Милоша:

У Топчидеру 5. августа 1860.

„Ђубезни Павле,

Ове ове предлоге твоје прочитао сам, и нашао сам ји за врло уместне. Учини о томе представљење Совјету, разложи све обширпо, п захтевам, да се тако уреди. Ја сам Совјету препоручио. да твоје преставлење уважи.

Теби благонаклони, Милош Обреновић,