Srpsko kolo

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. III.

однос, који постоји између оца и сина и замисли да оваквом сину поношљивцу очита добру лекцију, али како је био уморан, остави то за сутра дан. Кад је било сутра дан, нареди цар, пре но што ће се поћи, да обедују, као и то, да за столом буде како домаћин — лекар, тако и његов отац. И када се јело заврши, лекар домаћин, по своме обичају, који му је од детињства заостао, прекрсти се изговоривши гласно „во имја оца и сина и свјатаго духа — амин!" Овај поступак његов дође цару као наручен, да испуни намеру своју. Окрете се лекару и рече: — Веома је лепо, видети човека да се Богу моли, тим већма образованог који уме поштовати Бога и старије своје. С тога вас молим, прекрстите се још једном! — Лекара, истина, ово изненади, али похита да испуни жељу цареву, подиже руку челу и отпоче изговарати : — Во имја оца! Потом спусти руку трбуху — И сина... — Станите, заповеди цар. Овај стаде. — Рука се диже челу... горе за оца, јел'те ? — Јест. господару. — А спушта се доле за сина? — Јест, господару. — Али у вашој кући није тако... Син је горе, а отац доле. То од данас морате изменити, иначе ћете се љуто кајати. Оцу лекаревом би жао свога сина, и хтеде да правда сина пред царем. Цар примети и намеру његову, окрете се њему и мирно рече: — Тешко породици у којој нема синовље љубави; тешко деци кад не воле и не поштују своје родитеље! — оне родитеље, који децу своју изведу на прави пут живота!! Говорећи ове речи извади своју дуванску кутију од злата, пружи је сељаку с напоменом, да је чува као успомену на цара. Крену се и оде. Од тога дана и отац је почео да станује у горњем спрату.

Сотокски косао. Браћа су се завадила љуто, Око чега -— око ниочега, Ни о круну, ни о круновину, Нит' о земље, нити о тимаре. Нит' о благо, нит' о милодраго, Већ о пусту птицу орловицу: Чија ју је оборила стр'јела Са висине из мутна облака? Браћа су се омразила грко, Љубе им се чупале, ноктале, Дјеца им се душманима звала, Дједовина није им цвјетала. — Кад су браћа на умору била (Једна дана, једна боловања)

Примаче се сотонина мајка Пак се кези да им кожу јези: „Сјећате л' се птице орловице? Ни један је устрјелили н'јесте: Ја сам њојзи шију заврнула, Пак хитила птицу крепавицу Међу браћу да посијем кавгу; Што сам хтјела, то сам и пожела." Чују браћа што сотонка граче, Чују јасно — ал' бијаде касно. „Снохватице" Змајовине.

Народно здравље. Дечја постеља. Многе мајке мисле, да су одговориле својој материнској савести и дужности, ако своју децу стрпају у перине, не знајући при том, да за децу ништа није шкодљивије од перине. Јер перје спречава испаравање тела дечјег, те се с тога купа у своме зноју. Сем главног правила, да у дечјој соби треба што чешће обнављати ваздух, а топлоту одржавати на једној мери — потребно је нарочиту пажњу обратити на дечју постељу. — Меки подглавци — јастучићи били они од перја или не, веома су шкодљиви малој деци, јер се услед топлоте гомила крв у нежни детињи мозак, што је од штетних последица. Једном речи, мекана постеља, онаква каква се употребљује. штетна је по дечје здравље. Место јастука и душека напуњених перјем и вуном, бољи су они, који су напуњени морском травом, трином или лепом сламом. Ово пуњење потребно је што чешће обнављати, те с тога је у толико овај начин и бољи. Овај посаб ни једној правој и разумној матери неће и не може бити тежак и дангубан. Подметачи за децу нису пробитачни за здравље њихово, с тота, што не пропушткју ваздух, задржавају влагу и кваре својим мирисом ваздух. Сем овога свако дете ваља да има своју засебну постељицу и то никако на поду, него мало узвишену и подаље од постеље одраслих. Никако дете мало не треба да спава заједно са одраслима. Ово су „ситне". ствари, али о њима треба да размишља свака мати!

За „Ороско Ноло". Хвала увиђавности многих пријатеља „Српскога Кола", који се заузимљу за њ, расте број његових претплатника из дана у дан. Виде они, што вриједи „Српско Коло", па настоје, како би га што више омиљели Србима ратарима и како би га што више раширили. И у овом броју изнијећемо доста имена тијех пријатеља „Српскога Кола". Тако је г. Миле Мамула трговац из Хамбаришта код Врбовског послао К 9'60 за 4 скупљена претплатника, г. Никола Бедрић из Фоче у Херцеговини К 7"20 за 3, г. Петар Кнежевић из Дивоша у Сријему К 12 за 5, преч. г. Гаврило Бота парох у Јабланцу код