Starmali

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 10. ЗА 1878.

115

Светске крпе. Сад ево вам, дипломате, Ваше ј' масло све! Не хтедоете једну само, ВеК Бугарске д в е. • Политика воли п о л е За славенски сој. Цис-Бугарска, Транс-Бугарска, То је њезин крој. Кад сте били тако силни (Велесилност сама), Кад сте били тако моћни С пером, с маказама, Требали сте те две н о л е (Да миру не смета) Газмакнути на два п о л а, На два краја света! Ал овако ваша жеља Као санак мину. Нрирода се не да сећи Баш ни у Берлину * * * Нове битке, нови јади, То су ваше ствари, Па сад опет купи мобу, Седи па крпари. —р—

Из народне библиотеке. (Ко шта тражи:) Госпођица (18 год.) Молим „Греси младости" и „ Кобна закдетва." Фићфирић: „ Нови дон Жан " и „ Монте Христо." Б а б а: Жертва Аврамова, Живот св. Сисана. ђ а к,: Грабандијаши, Молска мудровања. Кадет: „Краљевић Марко." „Бој на Косову." Госпођнда (21 год.) Под образином и Клетва полудеде. Ожењени: „Морална историја жена. Зда жена. Госпођица (35 год): Љубомир у Елисиуму и и Силоан н Милена. Старац: „Прнкл,ученија Тедемака, 0 самости." Удовица: „Плач Рахили или избијеније младенцев. Госпођа: „Здравље и напредак наше деце", „Ноконднрена тиква." Адвокат: „Лажа и паралажа, Један слуга а два господара. К. К. ^ Из позоришта. Једном господину тако се допала једна арија да је одма на марами везао чвор да је — не заборави. К. К

Са сокака. — Јели господине шта има ново у ти новина?" — Ето шта је — ударио Рус на Москова. — 0 кад ће се и тај Рус већ једаред смирити. К. К.

Из цркве. — Јели господин попо какав је сад месец? — Нов, моја хришћанко. — А јели попо где оставља бог оне старе. — Е моја хришћанко то још нико није питао. К. К.

Није баш галантан, ал је доста штедљив. Једна госпа. која беше превалила подне свога живота и којој прекопута настањен неки млад официр, седећи за „тоалет" огледалом у „неглиже"-у ословиће свога мужа овако: — Мили мој, буди тако добар, те подај правити „ролетне" на нрозор, јер увек страхујем, да ће ме при облачењу видити онај лепи официр, који нам преко пута седи. — Мила моја, ако те он само једаред ' тако види, као што те ја сад видим, буди уверена, да ће он сам дати правити „шпалетне", на свој нрозор, па зашто да ја трошим на то новце. Саопштио „Бели".

Ономад се у једном друштву разговарало, како су се у свету појавиле неке редње; на што ће један званичник, ком у дужност спада бележити штатистичке податке о здрављу марве, рећи; — Ја се, што се моје особе тиче, не бојим толико ни од колере, колико од марвене куге. Саопштио „Бели'\

Експедијенс. Један путник, који је 1817. године пропутовао кроз Сомбор, приповедао нам је ово : Кад сам стигао у Сомбор било је већ иред вече. Ја сврнем у најближу гостионицу. У гостионици још није било никога од гоетију, сам се крчмар по њој шетао. Столови су били намештени за картање. Али што ми је најчудније било уза сваку столицу била је наслоњена једна подебела доронга. Нисам могао а да не запитам крчмара, шта то значи. А крчмар ми то разјасни овако: „Моји гости свако вече играју карата. Ту се седи до поноћи, а буде и до зоре. Алн ретко бива да се разиђу без кавге и туче. Кад им наспе да се потуку до сад су ми увек крхали столице па су се ногама од мојих сто ,тица частили. То ме је научило памети, па сад поред сваке столице мећем по једну доронгу, и тако ми сада столице остају целе. А шта ћу! морам да се довијам како знам!" Д.

*

\