Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 1. ЗА 1879.

10

Титулус зеванди ,1 А 1$ Н Л II 1» Б Д А » Л Н> А IV. О трбуву. Поштовано собраније. Данас ћу вам говорити о једном великом господину, који је кадар изнудити нокдоненије цедога света. Јер кад трбу заболи, онда човек ие само да се клања, већ се превија као црв. Али како и да не буде трбу велики господин. Та он је маза човечијег тела. Још у детинству почнемо му тепати, зовући га тибом, трбушчићем и т. д. Васпитање у опште и не зовемо више васпитањем, него одгојењем, имајући сам трбу пред очима, За тим добије лепу титулу благоутробија. И тако мазећи га и клањајући му се направисмо од њега праву халу, којој се, као негдашњим боговима приносе на жртву волови, срне, зецови „гуске, патке са пилићи" и т. д. У многих људи који су систематично и методично одгојени изгледа и лице као трбу, само у пристојној миниатури. Трбу је и звезда, која показује човеку пут, којим треба да поће, — а да се не огрешп о ону мудру пословицу : т р б у в о м з а л е б о м. Трбу је море. То признаје и пословица, која вели: усредмораћућурово гњездо А друга пословица, која таки за првом долазн, учи нас да „не ваља снпати у море песак". Зато се и не сипа у њега песак, него се кувар по цео дан зноји измишљајући шта ће му се на жртву принети. (Ал он је ипак песковнте нарави, — многи празни подруми, које је он све у себе упио и усисао). Трбу је центрум човечијег тела. Центрумом се може назвати у толико впше, што се заиста кадкад на пенте мерити може. Ордени и колајне носе се обично на грудима. Али има људи тесногруди, и онда дотичан министар, који је рад њихово тесногрудпје обилно да украси, долазп у неприлику. Зато су свештеници и калуђери, као практичнп људи, дошли на ту мисао, да се на трбуву носе одличја, јер је трбу много еластичнији. И тако постадоше плавп и црвени појасеви и архимандритски крстови, који се скромно на трбух спуштају. (Мој малп Милутин он је нашао за појас друго име, — он то зове потрбушина. Ако ћемо нашто има дете и право. То је права шина, која држи трбу да се не распукне.) Трбу спада и у ред посуђа. То су наше баке добро схватпле, зато и мећу често на њега (угрејан) заклопац. Пун је трбу сушта проза. Тај не мари ни за појезију ни за друге вештине. Празан трбу, он је већ много музикалнији, — он т. ј. празна црева уме лепо да крче. Сећате ли се оних дивних звукова што их издају жице на виолини. Те жице нису ништа друго него празна, сува црева. Кад је човек гладан, онда му кажу да се поглади по трбуву. То је хомеопатски лек. Глад лечити са гладењем.

Трбу .је н добар јастук, тако примећују они, који су имали прилике пред варошком кућом бити поваљени. Али има народа, који не туку по леђи, него ударају по трбуву као по неком клавиру. Ти тек мора да су музикално изображени. Грк је признао да је бог стварајући човека све добро створио. само му је то замерио, што није створио трбу човечији на леђи, да га може лакше носити. Ал то није био онај Грк, што је појео једно и по јајета па је пукао. Већ је то био онај Грк, што је појео два иечена ћурка, па није пукао. Они, који су ради од јела што заштедити, да се могу боље и по моди облачити, веле : т р б у н е м а прозора. (Но, само би нам још то требало). Има људи, који знају „говорити из трбува" Немци их зову „ Ваисћге<1пег". Ти људи још нису довољно припознати. Али они имају велику будућност. Они могу бити дивни посланици на дијетама и саборима. (Особито у земљама, где влада политика зоби и бича.) Кажу да „с главе риба смрди". На ту се пословицу* свиколики трбуси срде, — и то с пуним правом. Трбу је по себи врло хуморпстичан. Зато људи кад се смеју, не хватају се за главу него за трбу. Ви се, поштовани слушаоци, сада не хватате за трбу, — наравно, само зато, што сте ми обећали да ћете непрестано зевати. А та два посла не слажу се никако. Завршујући ово моје доста непотпуно предавање, морам се дотаћи и статистике, јер се и она дотиче свачега на свету. Са народно економног гледишта, статистика врло греши, што у дргкавама броји колико имају глава, у место да броји колико има трбува. Зато су статистична дата врло непотпуна. Јер сваки човек има трбу, — а многи и то још одабрани и меродавни људи, видимо да иду као мува без главе. А напоследак, кад вам већ нисам нову годину честитао, ево сад ћу да избацим једну жељицу; а та је: да бог даде целом свету, не изузимајући ни српски народ, мало мање нромућурних трбува а мало више промућурних глава, топлих срдаца и поштених карактера. Стармл.

Против куге, Еуропа дркће стрепи Да се како неналеци Астраханска куга на њу За то с' брине ноћу, дању Да одклоне кугу вражу Новинари сад предлажу: Да се тамо послат' мора Једна чета од доктора; Не би ли се куга тако Оканула свог заната, Не бн ли се уплашила Од к о н к у р е н а т а. (Ншп К)