Starmali

■

„СТАРМАЛИ и БРОЈ

Футушкж Баба, (Наставак.) Када је Баба кући присиео, као већ што је речено, брат Јата лепо га је дочекао, и мидо му је било да су се они гласови побили који су по селу крстарили, као да је Баба због неког злочина у Србију побегао, да је побегавши тамо, и издавши се за сапунџију тамо у посао стао — да је неког Турчина, који је свагда Србе грдио, једне ноћи бивши на дивану у сапунџиниди — иомоћу прочи раденика, Асана счепавши за ноге у каду бацио — и истога у еапун истопијо као вгго то раде около, па и у самом Сегедину, са краденим кљусадма — ово се није истина осведочило — али говорило се каозацело, да је Бабаједаред траг заметнуо — и тај ремек урадио. Не само брат, него и сва родбина Бабином се пришествију срадовала — и таки су се сутра дан Јатииој кући стекли. — Баба да би бијо важнији није хтео чисто српски да говори, него је заносијо на шокачки и клименташки — као бајаги да је срнски заборавијо — као покојни из Сомбора Уца. када је дошао из школе кући из Кечкемета па када су га питали у коју школу иде, а он одговори „кетто" — а на питање како се зове во ? оког, а крава ? Екеруша, а теле ? Екерче. Јата, брат Бабин, пошто је родбина се добро и на_ јела и напила, представи јим, да не само Баба што нагиба као неко на валов, него даје и његова воља да Бабу ожени — дакле да треба да се мерка ди добра девојка па после како им Бог даде нека се уживају — ево, вели Јата, јошт која недеља, на ће и Ускрс проћи, па онда могу сватови по ђурђеву обавити се — на ово ће стрина Кумрија преметити — немој Јато молимте о ђурђеву — него мало даље одложи, знаш Боже прости, ко се о ђурђеву жени, овчији коњи. Ујна Ксенија мало нађорена, тада ће устати — ништа то, вели, Јато, било то о ђурђеву, или кад, то је све једно, неслушај ти Кумрије, знаш да она баш свака петка не стеже џегу — ето, вели, има у мог комшије вевге вајн девојка — ако нећете ау, ето у Васкљустена Мара, никад боље девојке, ако не и ту, ето у Рундоша Мицика — та све мири она кошуља на њојзи — гао да су јој пуна недра левендула — ако баш и ту не, а оно ено Дроољина Анушка она би баш била за Бабу — знаш она је онако мало налик на ћифтанско — знаш да јој је отац бијо први чизмар у селу — сви спајински бироши, неби за Бога код другога чизме наручили. Знати опрати, умесити? знати се да дивани — као каква дућанџиница. ПриЈа Марија, не вели не, нећемо ми за Бабу вутошкињу, чудни ми девојака саме купусарке, и оне ти знаду реда, посеј расад — поливај расад — заламај дуван, нижи дуван, вешај га на најанте, па онда удри у шверцерај У том и зима дође, разбој јој зврји — незна наградити незна иитити — незна откати, незна чунак — чимбар ни У руке узети — запитајте шта је башлук, шта је поузак, „Стармали" излази 10 , 20 и последњег дана у свакои месецу. „ Годишаа цена 4 ф . иогодишња 2 ф . на 3 месеца 1 Фор. Ч б п ију ' " Ц р н У -^°РУ> Босну и Херцеговину на целу годпну оО Г р -; на 110 ГО д ине 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар Још се могу добити сви бројев

. ЗА 1879. 15

дивчик и агршак, незна ништа — забленуКе ти се као оно јуне у шарена врата. Него ако оћете ме послушати, врните се ви на стра. ну, ето Бегеча, ето вам Кера, Врбаса, Д. С. Ивана, ту су вам девојке, које знаду и мајсторски и паорски ред а ја знам једну, мога нећака брата од тетке кћер Евицу то вам је девојка једаред од реда ваљана — а сем тога има и мираза — даје јој отац одма готова новца 300 форинти шајна — јуницу коју оће од две да бира — и ту нема сандука, него оварбан шивонер, да га бољега мајстор у Керу није направијо. Сви сродници умукоше, те прија Мари дадоше за право, а како и не, три стотине шајни лепа је иара, зато се може сво покућство купити — те се тако и сложише, да Јата са Бабом, како досие, у Кер отиде, да виде девојку, јер вутожкиња му и тако не фали. По довољном дивану, родбина се разиђе, а Јата са Бабом јошт мало диванећи легну и они. Од разговора јучерањег прошло је већ 14 дана, Баба чека на Јату, да га позове у Кер, а Јата опет на Бабу — те тако би чекали можда и до ускрса, да прија Марија не пожури ји — те се тако један дан спремише и одоше у Кер, прија Марија она ће бити, како се то већ зове проводаџиница. Када су дошли у Кер, ту ће стати код неког изда" лека пријатеља Н. Кавгића, овај ји лепо прими — коА њега ће вечерати и ноћити, па ће ду сутра ујутру к цевојци — Јата а и ироводаџиница пазе добро на ону из" реку, старије јутро од вечера. Пријатељ Кавгић, после вечере мало се расћепуријо — фали девојку до неба а узда се да му се неће ни отети па вели, ја сам у туђину срећнији иего у мојим синовима — ја када сам пријатељ-Јато мога Јашу женијо — обишао сам ваљда 10 села, па нигди девојке, ни за Бога а куртала ти и ратос, али све све, али када ти одо у Пивнице — и који је населијо! — ту ме наведоше на једну девојку лепа девојка, висока, јака, и баш онака како сам је пожелити могао, кад тамо одосмо, домаћин лепо нас дочека, изнесе чашу вина, те мало тако при вину и поседисмо пак онда ће мати нрећи на ствар као знаш рад чега смо дошли. Домаћин, то ти је била људа грдно голема — опоро дивани, то баци на мене, то на мог Јашу очи — чисто те пресеца — мај ако нисам бијо ушенртљијо — знаш Пивничани то су ти оне веле људи, као што ми ономадне читаде наш уча Јосим — за неке Бокезе. Питаше одакле сам, како се зовем, шта имам каквог свеца славиш — како иначе, тржиш ли с чим н. пр. Ја му кажем да сам из Кера, да се зовем Кавгић, да славим светог Вартоломију — да имам кућу, земље и да помало са свињама радим На ото ти мој пријатељ несуђени, као опарен скочи — е' вели брајко куни се даље из моје куће, и ко те је довео овамо — какво је то наопако село Кер, па онда завеш се Кавгић, та од кавге се свако клони,па онда славиш Вратоломију, нека му је милост, а т далеко његов благослов, а тржиш са крмци — а коме ти несрећници нису тур подерали? — одлази док си читав — док те нисам овом тољагом одадрео — те ћеш горе проћи, него Лаза Мејић из Сомбора — када се устркивао са покојним Шандором Папхазијом, и када га је сатерао у шанац — пред прерадовићеве пенџере. — (^Наставиће се.) Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиљена адресу Др. Илије Огњановића у Новоме Саду, а коме је наручније Дру Јовану Јовановићу Змају у Београд. Предплату пак иогласе, ваља слати на штампарију А. Пајевића у Нови Сад Цена је огласима 5 новч. од једне врсте. „Стармалог" од почетка до данас. <1^0