Starmali

174

„ СТАРМАДИ и БРОЈ 22. ЗА 1880.

IV, Ако ти се жена бели, А то тебе ие весели, Немој стакло с белилсм 0 Фуруну лупит', Јер ће жена (на твој рачун) Опет друго купит'. V. Ако дођеш заручници Својој, Тинки, Ани, А она се забавља С Француски романи, А ти буди учтив, Па је лепо — мани. VI. Ако ишту порцију, Зато се не жести, Јер таки малери Данаске су чести. Само реци: „Нека чека Тај порезни налог, Прва ј' дужност брижнима Претплатит „Стармалог". —О.—

Искрена иеповест једног бившег поштара. (Кратка прнча са дугачшш уводом). Кад сам лане био у Београду, ја сам вам био роб својих свесрпских осећања. Знајући да свугде, у целом свету има и мана и лепих страна, ја сам се трудио да у Београду не видим ни једну ману, већ све лепе стране. Целу ноћ сам жмурио, јер би ме заболело кад бих видио да и у Београду има што мрачно. А у јутру сам рано устајао, и трчао сам на Калимегдан, не би ли нашао тамо каквог дописника „Пештанског Лојда", да се тучем ш њиме ако не призна, да је свануло. Чизме сам своје чистио по по сата, да и чизме у Београду буду сјајне као огледало. А зашто сам их чистио сам? зато, што сам таки први дан отерао слугу, — нисам могао трпити да буде и у Београду слуга, Бар ја нисам хтео то да потпомажем. Наручио сам и „Исток" и „Видело*, али сам им рекао, да ми не пошљу ни један број, у коме има какви зађевица, трвења, сумњичења, неслоге и т. д. — они су ме послушали и заиста ми нису послали ни један број. Из „Српских Новина" нисам никад читао колико је људи у м р л о, само сам читао колико се деце р одило. Нисам никад читао који је министар пао, већ који се дигао. Нисам никада читао ко је изгубио званије, већ ко га је нашао. Нисам никад читао ко кућу, плац или ливаду, продаје, већ ко јекупује, а у себи сам желео да је она] скупо прода, а овај да је јеФтино купи. Нисам никада читао ко прексутра, о својој слави, не прима честитке, већ

сам само разбирао ко зове у свадбу или на какву другу породичну радост и весеље. Сведоцима могу доказати, да нисам никад пио црну кафу, само зато, што не хтедох у Београду да видим ништа црно. Дуван сам пушио само зато, што су ми рекли да је турски, па што је турско нека га што ире нестане из Београда Избегавао сам људе, који имају велики обод од шешира, јер ти ободи бацају јако сенку на чело и на цело лице, — а ја сам хтео у Београду да видим само ведра, јасна, светла и отворена лица. У позориште ишао сам најрадије кад је даван „Бели Отело", — то мени годи; што је год црно да се опере. — Кад су давати „Јадници", „Разбојници", „Сплетка и љубав", »Црнз душе", ни објаву нисам читао, а некмоли да сам у позориште завирио, Кад сам пролазио поред велике школе, увек сам пред њом стао, метуо сам наочаре (које двапут увеличавају) да ми још већа буде, и тако сам је са поносом дуго гледао. (Само ми је тешко било, што сам том приликом увек морао полицији леђа да окренем). Радо сам гледао кад ђаци излазе из школе (још много радије, кад улазе), пз ако ми се који гимназиста или великошколац лепо јавио, у мени је срце затрептало: како ће тај нараштај да буде питом и уљудан! како не презире људе, за које бар толико зна, да му увек добра желише. И у себи викнуо сам „Живео!" — А ако ми се опет који, (ма да ме је познавао) није јавио, у мени је опет срце затрептало: тај мора да је дубоко научен; тај ће сигурно бити в&лики велики господин; то он већ сад предосећа, — зато и треба да има мало достојанствена поноса. Око ми је засузило, кад сам помислио, шта све можемо од наше младежи дочекати. И њему сам из свег срца у себи викнуо: „Живео:" У шетњу сам најрадије ишао на Калимегдан, (ја га краткоће ради зовем просго: М е г д а н) јер је оданде најбољи изглед на Босну. (Свршиће се.)

Приче с брда и дола, Купи их Аб. 1. Међу четир ока. Покојни Јаша Попарин служио је у Молу код једног трговца, који је био на једно око ћорав. Једном дође у дућан неки мајстор човек, који је тако исто само једно око имао. Мајстор замоли трговца, да оде с њим на страну у собу, јер има вели нешто међ' четир ока с њиме да дивани. Кад они двојица пођоше у собу, а Јаша за њима. „Остани ти у дућану", рече му мајстор, „ја имам с господарем међ четир ока нешто да разговарам," —- „Та баш за то сам и дошао, јер вас се двојица не можете без мене међу четир ока разговарати!" одговори ђаволан .