Stražilovo

625

СТРАЖИЛОВО. БР. 20.

620

— Богме је ова трапезарија велика, иримети Милић, ретко има у њојзи много гостију. — Догоди се то. одговори Теофан, само ретко. Највише их има, кад је слава. Али још је нисте ни видили целу. Јесте ли гледали онај дувар тамо ? — Гледим непрестано на н>, рече Милић, не могу да будем на чисто. Све ми се чине неки бауци по њој. —• То је насликана косовска битка, рече Теофан, само штета што је зид већ јако попуцао. — Баш да је видим, рече Милић, узме свећу и пође к дувару. — Неће вам бити јасна, мракје, примети Теофан, гледајте је сутра опет. Међу тим се Милић приближио дувару и пажљиво је гледао слику. На питање његово. ко је сликао ту слику, није му Теофан могао одговорити а Самујило је ћутао и тако. Милић се опет врати. После неког времена подигне Теофан совру, допрати Милића до собе и опрости се. Али овом није било до спавања. Сиђе се у башту и поче се по њој шетати. — Сад се сећам да је Машић негда написао листак „Ноћ у манастиру," говорио је у себи, баш сам радознао, да ли ће се то, бар из далека, и са мном збити. Ова тишина око мене, која има још своју ванредну чаролију у томе, што је баш манастирска, чудновато утиче на мене. Чини ми се по кад кад, као да ме облећу дуси давно минулих црпих калуђера са својим црним мислима и намерама. Милић застаде на тренутак и поче око себе гледати. — Да, да, настави свој говор, па још ова дрва пружају своје лиснате руке на све стране а месец, који ено тамо већ хоће да зађе, омотава их неким тајанственим велом — чудноват призор! Па, и Милић се чисто трже, па шта ради сад она? Да сам у овај мах видовњак, дао бих све на свету. Али и без тога ми се чини као да знам, шта ради. Она спава и варљиви санак лелуја јој пред унутрашњим видом слику оног — несретника, који није заслужио ни да живи а камо ли да она мисли на њега! Али можда ће доћи к себи, можда ће бити човек од њега.. . можда! Али до тог узвишеног степена неће се моћи никад попети, да буде вредан њене љубави. Таква девојка ! — Ах, манимо се тих немилих слика. Чини ми се, да ћу још постати фаталиста. Та друго ми што и не остаје. — Месец је већ заишао, настави Милић после мале почивке, мрак се спушта на земљу, тишина је још већа; како оно вели Гете;

ГГђег а11еп 6-хр&1п 181 Кић; 1п а11еп ЛУхрМп 8ригез(; (1и Каит етеп Наиоћ; В1е Уо&е1ет 8сћтге1§реп јт ХУаМс. ЛУагке пиг, 1за1с1е Еићез1; <1и аиећ. Време је збиља да идем и ја. Ј1аку ноћ! шаптао је Милић и погледи преко планина далеко, далеко. С пуштеном главом корачао је кроз башту и унутио се у свој стан. Још једаред погледи на планине и с уздисајем уђе у манастир. XVIII. Неколико дана провео је веТ> Милић у манастиру; редован живот без икаквог душевног или телесног напрезања. У цркви је био, био је и у ризници, да види оно мало остатака негдашње славе и величине свога народа. Чудновато га је дирнуо тај призор, и дуго се није могао решити, да одступи од земних остатака последњег цара српског. С побожношћу, с каквом није до сад гледао ништа на свету, стајао је пред ћивотом кнеза Лазара. Какве ли се мисли нису родиле у њему ! И свагда, кад год би изашао био из цркве, упутио би се у планину, јер у расноложењу, у ком је био, није могао ни гледати живог човека а камо ли се још 'и разговарати с њиме. Шума и планина била су му најмилија боравишта; ту је нашао себи згодно место, камо је свагда одлазио, кад се већ находао по шуми. Место је то било песничко : у нлитком просеку, крај бистрог извора истесао је себи просту клупу између два горостасна храста. Над њим и под њим шуштало је густо лишће. да је једва могао видити небесно плаветнило. То шуштање и цвркут тица било је једино, што је давало живота од себе; иначе свуд нема, света тишина. Милић је амо свртао тек одмора ради а никад није носио уза се књигу или хартију. Изгледало му је то као да је с неким у друштву, а њему је требала самоћа. Замишљено, наслоњен на храст, седео је Милић по вас дан на том месту, и био је најзадовољнији, ако му ни тице нису сметале; једнозвучан ромор малог извора био му је већ тако обичан, да му није ни сметало. ћутао је тако по читаве сате и да није долазио с калуђерима у додир, одвикао би се можда и од разговарања. Тек кад је био у својој соби и прешао све, о чему је премишљао, бележио је по нешто у своју књижицу, што ће му доцније, кад опет дође међ свет и опет стане писати, од потребе бити. Али то су биле само кратке белешке, афоризми, око којих се дао нанизати читав низ разних мисли. Главни предмет његовог раз-