Stražilovo

1105

1106

које је наука пређе држале за биљке, као н. пр. сунђери н корали, нису биљке, него су животињице, при свем том, што су ти створови прирасли за дно морско и што наличе по облику своме на биљке. А дознали су научењаци. који се баве изучавањем биљака, и за такве међу биљкама, које не мичу само поједине делове своје, као лишће, цветове, него које се баш мичу с једнога места на друго, баш као и животиње. Природна је наука с тога морала напустити разлику, због које је до сада делила животиње од биљака, јер та разлика не стоји за све биљке ни за све животиње. Исто је тако учинила наука и са другом разликом, коју је до сада правила између животиње и биљке. учећи, да животиња развија у своме телу топлоту (т. з. животињска топлота) а биљке да не развиј«.ју; јер се ни та разлика не да скроз применити. Истина је, да све животиње развијају тонлоту, али гдекоје од њих само толико, да је нисмо у стању доказати ни са најбољим сретствима за мерење топлоте; а неке биљке развијају у својим цветовима за време цветања баш приличну топлоту. Кад је Тодор Шван 39. године издао књигу, у којој је доказао, да су агивотиње састављене као и биљке из небројених ћелијица, које се код животиња потпуно подударају са биљним ћелијицама и то не само но своме саставу, већ и по томе, како расту и како се развијају, оборио је том својом књигом опет једну разлику, која се правила по дондашњем искуству и мишљењу природњака између биљака и животиња због разнога телеснога састава. Данас знамо и то, да се биљке плоде по истом природиом закону као и животиње, на тиме одпада и посљедња разлика, која је дојако стављана између биљака и животиња. Када смо се овим унознали са старим иазорима природне науке, да видимо данашње становиште њеио. Какву битну разлику прави дањашња наука између биљака и животиња? Како тумачи она иојаве (кретање и животињску топлоту), који изгледају као противности двају природних царства и који су чак и пређашње природњаке навели. да узму те појаве као разлику између биљнога и животињскога царства? На та иитања можемо одговорити, као што смо и горе већ споменули, само тако, ако дубље завиримо у животну радњу оба царства нрироде и боље разгледамо, какве стране, с поља унесене че-

стице претапа биљка у своје састојке, а какве животиња, и шта бива при том претапању. Видели смо, да је претапање страних честица у састојке телесне код биљке баш обратно као оно код животиње; дознали смо, да биљка претвара једноставне спојеве, који имају много кисеоника у сложене спојеве са мало кисеоника, а да животиња баш обратио раствара тесложене спојеве, који имају мало кисеоника, у једноставне са много кисеоника. Знамо и то, шта нас кемија учи за такве процесе. На основу свега тога рећи ћемо дакле: биљке су сви они створови, који животом својим претајивају топлоту, прибирају снагу, а животиње су опет сви они створови, који животом својим развијају топлоту, троше ирибрану снагу на кретање тела свога. Јасно ће нам бити усљед таквога тумачења и то, зашто је кретање код животиња и чешће и издашније него код биљака, зато што животиња већ усљед саме животне радње своје развија живу снагу, снагу која покреће; а биљка троши живу снагу и прибира је животом својим па мирује, као оно запета стрела. А разумећемо и то, да биљка може развијати топлоту по кад кад и у извесним деловима својим, али кчд посмотримо животну радњу биљке у целини њеној, уверићемо се, да у опште нретајива топлоту животом својим, док животиња свагда развија топлоту по целом телу своме, јер се у телу животињском непрестано сагоревају с поља унесене честице помоћу ваздуха, кога животиња удише. Данашња је наука дакле у начелу оделила животиње и биљке према различитој животној радњи њиховој, јер је подробније изучила живот и једних и других. У начелу велимо, јер је и науци тешко определити у извесним случајевима, н. пр. код неких врло ситних створова, да ли се животом прибрана снага претвара у живу снагу или обратно, т. ј. да ли има посла са биљкама или са животињама. Но томе нити је крива наука нити научењаци. Томе је узрок, што су све појаве у природи скоичане једна за другу, на сачињавају ланац без прекидања, и ако су карике тога непрекиднога ланца врло различите. У целој се природи неприметно изједначују противности, све се оне ненриметно преливају једна у другу. као што је то већ свима мознати Лине изразио кад је рекао: па1ига поп ГасЦ $а11ит, да у природи нема скока. Др. Кода.