Stražilovo

1103

ОТРАЖИЛОВО. БР. 35

1104

(Није баш са свим снеговно стање, Ал' на то иде њено грушање). Али хумор, онај стари, ведри хумор остао исти, —■ не помути њега ни седа коса, или као што сам вели: грушање. Доказ, јасан, чисг је ова ода. Узмимо строву: Још само тражим титулу часну, Титулу за те згодну и красну; Јер кога одом обаспе лира, Тај ваља да се и титулира. И већ је нађо', брзо се сети', Еоље нег иком доликујети, —• Здраво ми дакле предмете одни, — Високородни Зар није снег „високородан" ? Ко се још родио тамо у облацима? Снег, само снег * На „Оду киселој чорби" подсећа живо „Ода кечиги". Од почетка па до краја провејава је исти хумор; само ако се песник у оно млађе доба своје задовољио с киселом чорбом, сад као да је постао гурман, те би онако и мало финијих ствари, н. пр. какву кечигу. Ма није му ни замерити.

Има ли тога цара ил' краља, Кој' не нризнаје твоје дивоте? Има ли тога грофа, барона? Има ли тога владике, проте? Нема, одговарамо сви, нема, нема па нема. Па како ли је густира! Добра си топла, добра си хладна; Иред кога дођеш не да те ником, У хладном стању дивно те гледат', Где дрхћеш, дрхћеш — твојим аспиком. Кад си печена већ из даљине Мирис те јавља нашему носу, Ал' кад од тебе паприкаш створе, Тад ловор плива по твојем сосу. * И баш да ниси по себи дивна, Дивна би била по твојем дару. И ја да нисам почео теби, Мор'о бих певат' твоме ајвару. Треба ли ту још коментара? Јок. Непосредност те песме тако је јака, да — знам за цело — сваки замишља, е ће му првом приликом ДОћи кечига на СТО. (Наставиће се.)

И3 ФИЗИ0ЛОГИЈЕ. КАКВА ЈЕ БИТНА РАЗЖКА ИЗМЕђУ РУКОТВОРА (МЕХАНИЗМА) И ЖИВОГА ОТВОРА, А КАКВА ИЗМЕђУ БИЉКЕ И ЖИВОТИЊЕ? (ПО ПРОФ. БРИКЕ-У.) (Свршетак.) брану снагу у виду живе снаге на своје кретање, биљка притајива топлоту, животиња је ослобађа, загревајући њоме своје тело.

а видимо, како Је све то код животиња, какав је живот код животиња? Животиње се хране све самим прилично сложеним спојевима, који имају мало кисеоника: беланчевином. коју узимају животиње из тела друге које животиње или из биљке, машћу и угљеним хидратима (разним врстнма скробовине и шећера). Животиња доводи ту храну у своме телу у свезу са кисеоником. кога са ваздухом увлачи у своја плућа и на тај начин сагорева храпу у своме телу. При том сагоревању распадају се спојеви хране животињске у угљену киселину, у воду, у амонијак и друге азотне свезе, што се лако распадају у амонијак (иетима ђубримо биљке). Животиња дакле раствара и то у противном правцу раствара спојеве, којејебиљка саградила. Према томе мора бити и животна радња код животиње баш са, свим противна животној радњи биљака. Биљка прибира снагу животом својим (она је дакле од прилике као и запета стрела, као и барут, док га не потналимо) животиња троши ту при-

Животиња је при томе упућена на царство биљака. Свака животиња мора да узима своју храну непосредно или посредно из биљнога царства. Кад курјак пождере овцу, он пождере оне органске спојеве, које је овца попасла у облику траве из царства биљнога и иретопила у састојке свога тела. Противност. која посгоји изм -ђу животне радње животињске и биљне, даје нам у руке кључ, којим ћемо наћи битну разлику између биљака и животиња. Само да се прво упознамо са неким старим назорима. У старо су време училе природне науке, да се животиње с тога разликују од биљака, што се животиње крећу с једнога места на друго, а биљке не, него су везане за своје место уземљи. Доцније су се ириродњаци осведочили, да неки створови,