Stražilovo

763

Кег<1 аг 1з1еп1, јо Шек 1е, 6г4ет: Но§у јауаЛга 46гјек У1882а 61уе, 8 У1882а1егкет ћоггоп гаД згегепевек Мегк ћи пбти1 уе8г1ек 1е§е(1 акког 8 Уо1е§6пуе(1 1е82ек ебкиуо(1п61!'' — 1ду ћа1асН; е1 ои а ћагот уај(1а, Нагегтегбп тозк бко4 кегевет, 1а<М!' 1 8 уа1а82о1ул 1§-у 1е1еН а ћбзб: „Угбр ћи§от, г1§-отегб1 1а ука! Ба1о(1, 6(1е8, о!;ћ а ћагс21 Јапсзак 1|е§-та§а8ћћап 8 зигићћеп ћо1 а11пак? ОН отоИ а ћбзбк уеге Ш(1ге, Јо 1оуикпак кеп§уеШ§ бгуе, Кеп§уе1е1§, кеп§з'е1ок 821Јал§, Ев а ћбвок 8г6р ае1ует буе1§;, М1п<1 а ћагтап о№ еабпек бк е1! Тегј 1ећ6г ћага(1ћа свак 1:о У1882а, Ме§ пе уегегс! 1п§-ијја(1' 8 и82а1уосГ." Но§у е вгбкак ћа11а а 1еапука, К64 агсгага копура(;акја бт1б!;(;, Ез 1ећег 1акаћа ујввгакбге, 8гер &ћег пуакаћб1 гоко§аз ке11: „Јај 82е§епу 1еапу, пп ћа1зогз иИог! 261(1 Гаа^-ћог пуи1па1 ћаг, 8ге§епуке, 28еп§е 1отћја е1ћегуас1па теп(;еп! . . . Низ косовских песама завршује као епилог још једна последња, у Поваковићевој збирци једанаеста, но нама дванаеста: како су нашли главу у боју погинулог кнеза Лазара и како су је саранили у заветни храм, који је Лазар био саздао. Као што се види из овог нацрта, Еосовске се песме поприлично заокружују у целину, ма да без сумње не проистичу од једног песника ни из једног истог доба. Али предање народно, које ствара скаске и створове те и штити, овде је, колико се год могло, надокнадило оскудицу једне песничке руке. Силне поједине и у једном или другом погледу важпе комаде бисмо још могли побирати, било из збирке Вука Караџића,') било из осталих наших извора. На првом би се месту на то чисто нудила већ пре споменута и са ванредне своје леноте изврсна »Женидба Максима Црнојевића«, или »Бановић Стра-

') За Вука нашег вели Сас у примедби ово: Караџић је. у новије доба најизврснији српски писац; родио се 1787; учествовао је и велике услуге чинио под Карађорђем у српском рату за независност, али је после пада Карађорђева побегао на мађарску земљу, па после у Беч и живио само књижевности своје отаџбине. Умрво је 1864. Између језичких, нарочито о народном језику, исто тако и историјских и етнограФСких важних и многобројних дела његових истиче се велика збирка Српских народних песама — у четири, касније (проширено) у три велике књиге.

764

Моли Бога, моја душо драга, Да ти с' здраво из табора вратим, Тебе, душо, добра срећа на!)е. Узећу те за верну љубовцу."" И одоше три војводе бојне. Њих ја данас по разбоју тражим." Ал беседи Орловићу Павле: „Сестро драга, Косовко девојко! Видиш, дупго, она копља бојна Понајвиша а и понајгушћа, Онде ј' пала крвца од јунака Та доброме коњу до стремена, До стремена и до узенђије; А јунаку до свилена паса, Онде су ти сва три погинула, Већ ти иди двору бијеломе, Не крвави скута ни рукава." Кад девојка саслушала речи, Проли сузе низ бијело лице, Она оде свом бијелом двору, Кукајући из бијела грла: „Јао јадиа! уде сам ти среће! Да се, јадна, за зелен бор ватим, И он би се зелен осушио." хиња«, 2 ) који се такођер може наћи у Караџићевој збирци. Јунак ове песме стоји тим ближе јунаку косовских песама, кнезу Лазару, што су обоје зетови Југа Богдана, јер је жена онога била сестра Миличина, а и девет Југовића имају улоге у тој песми. Занимљива је »Жеиидба Душанова 8 ) а и »Хасан-агиница«, 4 ) која је позната по преводу Гетову и светскога гласа стекла. Али све те прелазим, јер држим, да ми је задатак довршен тиме, што сам укратко читаоце упознао са два главна кола. скаски. 0 јунаку Краљевићу Марку и о битци Косовској, ова су два кола сиевови, који имају права захтевати име епа, бар пре него остале, али се пра- » ви еп, из већ наведеног узрока, ни из њих није могао заокруглити. Напослетку само још то напомињемо, да је српско јуначко песништво до најновијег времена остало плодно. И рат за ослобођење, који је букнуо на почетку данашњег века, створио је своје јуначке скаске и певаче, који су их спевали. »II о ч е т а к б у н е п р о т и в д а х и ј а« (1804.) »Битка на Салашу« (1806.), то су такви створови српске епике новога доба: 6 ) у духу и облику сасвим слични пређашњима. 1 ) О овој је песми сам Сас написао подробну расправу и извод пун навода на основу својих свеучилипших предавања, у листу 1^ет2е1;1 Шг1ар 1878. у броју од 11. јулија. У Секачевој збирци (страна 87—114". 3 ) И код Секача (страна 195—198). 4 ) Обад ве и У Секача: (страна 240—266. и 257—280).

СТРАЖШ10В0