Stražilovo

769

СТРАЖИЛОВО

770

Али овде ћу да прекинем. Куд смо даље ишли и шта смо видили, то нек остане за други пут. Ја нн сам не марим читати дуга, преопширна писма.

Нећу дакле ни друге тиме да кињим. За то одмори се мало и ти, па ми остај здрав и весео. Твој пријатељ Мнта Нешковик.

ПИСМА ВУКА. ОТЕФ, КАРАЏИћА ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ. ИЗНОСИ НА ЈАВНОСТ МИЛИВОЈЕ К. ВРАНКОВИЂ.

У. Пречест&ипми Г о с п о д и н е, мени лгобезнМшЈп и внеокопочитаемни! Оиомадне самт, вам', у петакг, бвш то писмо написао и послао Давидовићу да га да на пошту, но онт, ми га у вече посла натрагт. са ваша два писма (од 10-га и 17-га Ноемвра). Л смо и Г. Копштарт. заедно бмли и обоида смо се обрадовали, а особито кадт> смо видћли да има и Ода. Л се особито радуемт, што сте се вн тако расп4вали: већт. садт. имате читаву кнвигу Ода по м4ри начинјћнБххЂ. Да сте тако сваке године радили (као 1816.) шта бн одђ васт. бнло до садт.! Деде шшт' ово до новога л4та, (кадт. сте гусле тако удесили) начините оне дв1е оде (Србски и Словенски) на мирт., за кое вам е Г. Копитарт. писао; а немоите хулити на Бонапарту: зашто сад г в то ше никаква храбростт. нити маистор1п (каже -Г. Копитарт,). Оне се Оде ваше све нама допадаго неисказано; само ћу вам' и прјнтелвски то казати: да се чувате Славеискихт, р'!;чш као живе ватре: само Славенске р-ћчи и ова см"ћса Србскога и Славенског' езнка могу учинити, да ваше оде и у езнку не остану в^чне и класическе, као шго су у мнслима, у духу поетическом' и народољубивом' и у маистор1и. Г д г Ј1 се може метнути ера и зашто, ручакт>, дакле, ту не треба метати ибо, об^дЂ, у б о, да бн дакле и бнло начин г 1шо од г в (1ипдие или <1 е п ј д и е (кое они само лгоди доказуш, кои о езнку онако мнсле као наш некш Белћимт. Лнко о Царскоп Политици), опетт, е нама познатте и л г 6пше него убо. А чие е убо? нама тудве. Бол'6 метнути чакт, него тл: зашто вн пишете за Србл г б, а Срблвина нема на свЈћту, кои не зна, шта ечакт., атлне знамт. има ли 10 лгодш у д г 1јлои над1и а може бнти да нема ни еднога кои знаду да може што више значити него тебе (у Гогаиском' езнку). Нетреба гледати на ове, кои кажу да е.знк треба поправлдти. Езнк е добарт, него мн треба да га учимо. Сто година бн мало бнло наибол г Ем' Списателго да сасвимт, научи езвш орача и пастира! Но већ г в доста е о томт,; и устмено смо се разговарали. Глас народолгобца мора свакога Срблт.ина у срдце дарнути; Копнтарт. каже: зашто се небн печатао у В г 1>стнику? Само ми се види да оно управо на мене нишани: „Да чужероднои Хлои вђ брагсв предаочте Љобссаву СрблБинтЕ> младгв." Л бн то и самт. свакоме Срблвину казао, само бн себе изузео. — Шта бн вн мепи рекли да вам'

додг .емЂ на годину ст, Чужеродномт. Хл 01 омђ? Но а самт, ти пр1е ваше Оде надвео име М и л и ц а. Л бн вол-Ео Лгобосаву много гору одт, н-ћ, али камо е? Мн г ЈћнЈе ваше о Библш допада нам се нама обоици, и кад' бн што бнло тако бн требало да буде. Ласно е оно превести: оваи роди онога, а онои онога, него вн преведите изђ Лукина ЕваигелЈл главу 15. или изђ Јованова главу 4.ту (или обадвЈе) пакЂ нам' пошлвите да се и мн ув^римо, ако д о б р о е с т ђ. Г. КопнтарЂ ће вам' све ЛЈелаеме кнвиге узети на вересш (може бнти на годину дана) и послати но делижанцу на Стефановића у Новни СадЂ. Послаћемо вам' и Марцјала, али да га на Србскш езнкЂ преводите а не на Славено Србскш (или бол^ да речемЂ на Србословенсши). Учите Ви нашЂ наковаш, и наше домаће гвождве ковати, а не све Анлхиско и Мисирско. Мн додаемо Србском' Г4чнику Латинске р г ћчи на мгћ сто Тал ^анскихЂ. Тако смо нашли за добро. КопнтарЂ е кодђ мене свакш данЂ иослћ подне (од 6—9). ПредЂ нама стое два астала (или стола; асталЂ самЂ кодђ васЂ у Срему научш) и на нвима велиши АделунгЂ у 4. тома и ШелерЂ у 5 томова ЛатинскихЂ и 2 Н4мачка. Него новаца не'ма! КралЉвићт, ми ни СоларићЂ шшт' нису послали ништа; већЂ сам почео узаимати да се раним; а камо за Г^чникт. ? У овом' Гћчнику треба да се печата и Псторјн нћгова. — Да се мало вратимЂ кђ Библ1и: неће СлавенскЈи езнк никадЂ у презр4ше и забвеше доћи, не боитесе: исто Поповима и Калудврима ползу доноси и чега се они изђ тога узрока приме, оно не може безЂ великога илсета пропасти. Него бн требало зато Славенско поредЂ Србскога напечатати: едно в г Ериости ради превода, а друго да бн лгоди бол^ познали Славенскш езнкт,. ГагићЂ е овде еднако, и наручићу му за Оде на с .чртЂ Државина. Да видите како е ваша Ода сила дМствовала у Давидовића : већЂ е устао и пв1тао ■за процесЂ Типофафје, готово е сасвимЂ другш човект, постао, него не знамЂ докле ће бнти. КопнтарЂ каже да ћемо добнти Типографш. В4стникђ се ВашЂ само овд$ печатати може; д ћу вам' бнти корректорЂ и Г динђ надзирателв. Л самЂ Буренце са шлбивовицомђ изнш у БечЂ и оточш у бутеле, пакЂ сздђ п1ГОцамЂ с КопнтаремЂ и сђ ГагићемЂ и у Ваше здравлве напилмо, него не знамЂ, шга ћемо онда кад' ово пошемо. За НовоСадсши Гимназ1умЂ писао ми е МагарашевићЂ. Но н нисамЂ знао, каква га е Судбина прем^стила (прећерала) изђ Карловаца! Л не знамЂ, какви су