Stražilovo

789

СТРАЖИЛОВО

790

њему, те се спотакнемо и срушимо, док нам међутим сусед мирно и трезвено корача, обилазећи сметн>е, које не може да савлада а чистећи и таманећи оне, којима је дорастао. Ту лежи наша велика несрећа, која се, чини ми се, с нама заједно преселила у области византијског царства. Па не само да тежимо затим, да се махом подигнемо на површину осталога света, него сваки од нас је уверен, да је позван да предњачи, да показује другима нуте и да његов, само његов глас буде меродаван и одлучан. Друго се мњење не трпи, а кад ипак хоће да ојача, онда се гони и тамани

сваким средствима —• удови једног тела кољу се сами. Зар онда може бити разговора о напретку? Иикад. А имамо ипак најлепши пример у сопственој кући. При мирном такмачењу развио се несамртни цветак нашег народног песништва, ком данас мало има равног. Па зашто се не бнсмо придржавали тога и у уметничкој књижевности нашој ? Али не. Ми хоћемо да смо друкчији него што смо, зато и лутамо по облацима, зато падамо, и ако баш не сломијемо свој врат, ми ломимо другом, рођеном свом. Да смо живи и здрави! Милаи Сапи!,. (Наставиће се.)

МЕСЕЧНИ ПРЕГЛЕД НЕРИОДИЧНЕ СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ. МЕСЕЦ МАЈ: Јавор (бр. 18—22.) довршио је ириноветке: Немеја, написао Веља М. Миљковић, глумап, (бр. 18., 19. и 20.); — Како је Офелија оздравила, с Француског (бр. 18—22.);— Живот у граду, од гроФа Л. Н. Толстоја, с руског Н. В. бр. 19. и 20.); — Почео: Нада. Посвећено гђци Јел. Б. (бр. 21. и 22., наставиће се). — Песме: Мите Поповића: Санку (бр. 18.); Владана: Гуслару (бр. 19.) и Тија нојца (бр. 22.); Рајка: Роб [Хервег], (бр. 20.); Милутина Трбића: Живот (бр. 21.). — У 21. бр. почиње прииоветка у стиховима: Нобратими. — Наставља од пре: Осам дана по Црној Гори (у бр. 18. и бр. 22., наставиће се); — Коста Богдановик, сриски књижевник, (бр. 18—22., наставиће се); — Грађа за историју српскога народа. Приопћио из своје збирке Дионисије Миковић, упра_ витељ манастира Бање (бр. 21.) У лиску под „Књижевност" оцењује Ј. Ж. Дејановићево: Кратко пчеларство за почетнике (бр. 18. и 19.), и Тодоровићев учебник: Пољска иривреда бр. 20.); — а Вид Вулетић-Вукасовић: Беговићеву збирку: „Срн. нар. пјесама из Љке и Баније, (бр. 20.); у 21. и 22. бр. почиње оцена на Краузову књигу: 8та11а#1С Мећо (наставиће се); — Свршено од Вицка: Писмо из Америке Виду Вулетићу-Вукасовићу [IV.] (у бр. 20—22.). — Писмо Атанасија Стојковића, саоиштио Јован Димитријевић. Осим тога: Друштва, Белешке, Разно, Читуља, Нове књиге, итд. Гусде, књижевни часопис, излази сваког 15. и 30. у месецу од месеца Маја 1886. Власник и одговорни уредник Св. Л). Гавриловић, издавалац трговачка штамиарија. Цена. поједине свеске 50 дин. пара, до краја ове године 8 динара; за сгране земље .10 динара; на три претплатника до краја године 1 рабат. Овог су месеца изаигли бројеви 1. и 2. На првом је месту у оба броја „Баштина ни на небу ни на земљи", приповетка Св. Љ. Гавриловића (низ истинитих догађаја , на другом „Око за око", роман С. Тешића, на трећем „Мртвачки сандук", приповетка Св. Љ. Гавриловића (у примедби читамо, да је та приповетка донекле штамиана у књижевном листу „Балканској вили"; тај 1*е лист лане излазио у Београду под уредништвом Драгутина Ј. Илијћа). Приповетке су све три по слогу и пагиновању тако уденгене, да се по свршетку могу из листа искинути и у засебне књиге увезати. У нрвом броју има затим несма Вл. М. Ј о- '

вановића, кога и читаоци „Стражилова" са леиих му песама познају, под насловом „IIIта веле трунке"; дал>е је у првом започет а у другом завршен превод иојеме Тараса Шевченка под насловом „Сан"; иод превод је потписан Белезис. У другом је броју ПТевченкова реФлексијона песма једна без наслова у преводу Ларе, даље Хелдерлинова иесма „Ружи" и песма М. Хартмана „Киша после суше", обе у преводу Вл. М. Јовановића. Под рубриком „Књижевни преглед" оцењује —В— хумористичне и сатиричне снисе Стеваиа Ј. ЈеФтића, који су у издању пишчевом у Београду лане угледали света у збирци под насловом „Сито и решето". Оцењивач у уводу мало нејасно теорише о романтицизму и реализму у лепој књижевности, па вели, да „код нас реални правац у појезији почиње са Бранком, у белетристици са Богобојем Атанацковићем" и да су „данашњи по раду најобилатији преставници реализма: Змај, Јаша Игњатовић, Стев. В. Поповић . . .." (шта ли само те четир тачке хоће да кажу!).; обећаје даље, да ће „о овоме више ироговорити у засебној студији . . ." (опет тачке!) У току даљег расправљања за времена нам још рашчишћава свој појам о реализму; видимо ту, да је у њега то назив за „златну средину" међу „тривијализмом, ачењем и бенављењем" и романтицизмом. (Но ипак је остао дужан —В— те није јасније одредио тај „тривијализам". Шта ли ће то бити, кад је код њега Емил Зола на челу најновије генерације реалиста по кову тога —В—овог „умерењачког реализма", па још у пркос хронолошком реду и пред Бјернсоном и пред Тургењевом и пред Чернишевским ?! Но из негативиог момента дез-иниције —В—овога реализма излази, да је том „тривијализму" цељ, „да слика одврагности" [и сувшпе релативно и растегљиво!], „да се служи" [то је цељ?!] „тривијалношћу и грубошћу" [и опет сувише релативно и растегљиво!!] У реализму —В—овог калибра „треба да влада избор догађаја из живота, студија лепоте у извођењу, естетика истине " [сад чак и пгест тачака!] Е па хајде причекаћемо ту „засебну студију" па шат се уверимо, да је та „естетика истине" подједнако заступљена у нашег Бранка, Богобоја, Змаја, Јаше и —В—овог узор-реалисте Емила Золе). „Продрмусавши" (није лош виц!) ЈеФтићево „Сито и решето" долази — Вдо уверења, да у ЈеФтића не оскудева дара и воље, само кад би томе придружио бољу пггудију (мало час је била етудија!), лепши избор, више тенденције! (Не можемо а да још не приметимо, да —В— има неку нову теорију о координовању