Stražilovo

1103

СТРАЖИЛОВО

1104

само најбољу снагу своју него и новац. Он није вичан трговати, те мора да напаствује своје познанике, да се приме растуривања или мора књиге оставити ма где, да их мољци једу. Накладници, и поред највећих процената, неће да узму већи број књига, јер — неће себи да граде конкуренцију. Та они једва могу и књиге своје накладе да растуре! Писац стоји дакле пред нерешеним питањем све дотле, док га штампар не опомене, да исплати дуг. Али како? Наравно да мора писац онда захватити дубоко у свој џеп, да с најкиселијим лицем купи сам своје дело. А ипак има писаца, који се не уче туђом штетом, већ хоће сами главом о дувар. Уступи ли пак писац своје дело накладнику, нема бар материјалне штете, него се може — ако је иначе идеално удешен — задовољити с моралним добитком. Накладник као трговац и не рачуна да ће дело нродати одмах; он је задовољан, ако за две, три године бар ухвати рачун; што долази за тим, то му је хасна, ако је себи и признао, да му је најглавнија хасна, што је дошао бадава до рукописа. Накладници не плаћају управо из начела хонорар, осим за превод рђавих а каткад и добрих романа. А какви су ми и ти хонорари! Обичан ћата заради више, него најхитрији превађач, па ма како се трудио. Узгред ћу да споменем још једну околност, која чудновату сенку баца на саме превађаче, Ти се броје такођер међу књижевнике а преводе дела, која су већ једаред изашла, само што их друкче крсте. То показује или незнање или несавесност. На сваки начин је несавесност претежнија, јер од куд то, да превађач даје књизи други наслов, кад је превод већ ту, и то с правим насловом. Тако се публика обмањује и отуђује.

Али накладници су ради, да што јефтиније дођу до дела. Најјефтиније је пак, кад за дело не плате ништа. Ала се ту онда прештампава! Још и бож' номози, ако се прештампају стари, добри списи; али родољуба, ком изображење свог народа лежи на срцу, мора да боли, кад види, да излазе књиге из гроба, које је и само време добротворним плаштом покрило. Ту се виде дела, пред којима човеку стане памет, јер се њима рачуна на неискуство и предрасуде у народу, и место да их полиција забрани, она пролазе још понајбоље. Но ја не мислим да бацим сву кривицу на накладнике. Што они неће да штетују, то је бар природна ствар. Крива је у многом и наша публика, јер неће књиге да купује. Кицош ће платити за лепу огрлицу и неколико форината, гиздава госпа за китњасте дроњке и више, мокар брат за вино још више а карташ за туђег кеца тек више. Наравно, да се онда нема новаца и за књиге! Још ће се наћи у салону, на средњем столу, по која лепо увезана књига, а та је онда — албум са фотографијама. Болио бих, да могу да завирим у гдекоје и гдекоје куће, па да видим, је ли тамо „На селу и прелу", та Адамовљева књига, која нам је скоро као мана с неба пала. Па „Шест приповедака" Л. К. Лазаревића! Па нриповетке Мите Живковића! Једина „Певанија" Змај-Јована — али то је и ЗмајЈован! — леже на столу; али.. . али их — чисто се бојим рећи — да није и то са лепих корица... Бадава се муче књижевници, бадава троше и дар и новац, кад им дела нико не чита и не купује. Та ваљда не пише књижевник само за књижевника! А скоро да је тако. Милан Савић. (Свршиће сеЈ

ПИСМА ВУКА СТЕФ, КАРАЏИћА ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ. ИЗНОСИ ИА ЈАВНОСТ МИЛИВ0.1Е К. БРАНКОВИИ.

VIII. У В е ч у 30-га Љуар1а ио Р. 1817. ПречестнМппи Господине мени лгобезнћншш и внсокопочитаемии! Ономадне самт, вам' послао едно гговелико писмо у Србским' новинама. Садт> Вам' ево лвлимт, веселни гласЂ : Г. Копитарт> и Давидовићт. увћравак ме, да ћемо у почетку идућег мћсеца априлш почети печатати СрбскГ и Г1, чн икђ у Т иио г р а фг и Д и м и т р 1 л Д а в ид о в и ћ а. Само не казуите никоме 1ошт' засадт,. Давидовићт. васт> поздравлл и

моли, да му иошлћте едант> аков добре шлвивовице, да подмаже коегдве. Пошлвите е у Новни Садт. н г ћгову улку 1сааку Груићу е4 Оошр., а онт> е нћму опремити. Успите у таи аковт> и на мои рачунт> неколике холбе: зашто немамт. више него 3 нутеле, пакт, самт> и одт. нви три обрекао едну дати Гагићу на путт>, а едну ћемо ибпити докт> нодве: дакле онда само една остае мени и Г. Копнтару. Хаиде сад:> на тенану да вам' пишемт> што годв за Хлого Чужеродну: Вн кажете, да за мене у Гесави цвћта Венера. Како ћу л оставити Вашт> Вћст-