Stražilovo

1555

„Из уста си ми отео, кнеже. Еолико сам ја о томе мислио, а и говорио сам, да подигнемо иарохијални дом, па макар и школу," и попа потапше кпеза умиљато по рамених. Попи и кнезу било је срце на мери. Једнако су желили, да сутрапгње предлоге прими скупштина. Са тим жељама пошао је кнез кући, али је свратио мало у крчму, да се састане са ваљаним друштвом, а попа је остао, да рачуна, колико му бира дугују његови парохијани. 0 црквеној скупштини. Школа у Сумраковцу је повећа соба или, што би се у великом свету рекло, дворапа, ониска, иепатосана, са несаразмерно малим прозорчићима и великом земљаном пећи. С једне стране било је нових скамија, с друге пак стране бијаху наређане клуие, на којима су седили букварци, који нису писали на проиису, а ако су имали што на табли писати, наслонили би своју таблу на колена, сасвим но дијогенски. Међу скамијама накупило се са ногу дечијих дубоко блато Сумраковачко, и то је била права згода за учнтеља. Ако се у читанци спомиљали брегови, учитељ би, пошто око Сумраковца није било брегова, на томе блату показивао очигледну слику њихову. У тој соби сисала су деца сооска, којих је било до близу пет сготина, слатки сок просвете у облику благодатног гласања, букварења и нсалтирења. До овог носледњег степена, т. ј. до псалтира, ретко се које дете успињало.' Тако високо дизали се само нредставници сеоске аристокрације, која је имала при васпитању своје деце на уму у првом реду ошптинску каријеру, јер срамота је бити општинарем, а у комшилук ићи на нитати, како се пише ђ, или ч. Тежња оних мањих и сиромашнијих није ишла тако далеко: нека му зна дете на меницу или обвезницу нотписати име, да му поред имена не мећу крст, као, Боже оирости, поред мртваца. Сеоски лекар чудио се. како се у загушном ваздуху не поболе сва деца. Соба заптивена, пуна влаге, а деца се начичкала у скамијама, и још деце по голој земљи и око тгећке. Но он се чудио, што није знао, како се школа нохађа. Са тим је отприлике овако стојало: У почетку школске године пође у школу десет, петнаест деце. То су имућна и отмена деца, која школски одмор код куће у игри проводе, јер немају никаква посла, и једва чекају, да се отпочне школа. Кад се сврши берба виногради и кукуруза, кад се свезе кукурузовина и посеје жито, почне и маса сеоске деце мислити на школу. Чим је почела ми-

1556

слити, школа се већ напунила. Сваки даи десеторо нове деце, на седају и по голој земљи. У то време изостану опет до пролећа отменија деца, да не би у школи на њих прешла каква заразна бољетица. Друга деца изостају, што се кољу свиње, трећа, што се меси хлеб, четврта су отишла с бабом у суседпу варошицу, а нета, што су школу већ толико пута оплакали а нежни родитељи увидили да им дете није за школу, тврде је главе. Међутим оној деци, што су већ две недеље седила на влажној земљи, додијала је школа, па остану за увек код куће, а њихова упражњена места заузимају други босоноги синчићи просвете. У то се приближи пролеће, кад је хлеб најскупљи, а сиротиња шиље своју децу у школу, да се уместо хлебом науком храни. А кад сине први зрак нролетњи, разметну се мали гигавци, као што их је покојни учитељ звао, па излазе, да чувају прасице и другу живину, и чувајући их прилагођавају се својој околици. Тако се изређају преко зиме готово сва деца и сви окусе нешто просвете и науке, а кад ослави пролеће, разметне се просвећени мали свет по пољу на све стране, да плеви жито и ради друге послове, а господичићи се враћају у школу. Од учевних средстава има у школи једна издерана штица, рачунаљка, табла и једна карта, на којој су биле насликане животиње: коњ, крава, псето, кокошка и т. д. Слике од тих животиња ваљда су за то иремудри одборници Сумраковчани прво набавили, што норед Сумраковца није ишла жељезничка нруга, те нису могли децу слати у Америку, да виде живе те животиње. Око пећке била је клуиа, на којој је учитељ децу прутом очигледно настављао. Опет ту у близини налазио се један стари црни орман, у коме се такођер налазило школског нрибора, као што је сунђер, креда, али прутова је бивало највише и то разне дужине и каквоће. За пећком држао је пређашњи учитељ вилиште, са којим је, као што је говорио, дочекивао школске одборнике, јер је с њима био у завади. Но тога су учитеља Сумраковчани одбили и сад су изабрали ваљана, млада учитеља. Осим те просветне намене чинила је школска дворана у разним приликама још читав низ услуга. У њој се често легле квочке учитељеве, и носиле кокошке јаја, особито преко лета прале кошуље, сушио комлов и т. д. Учитељи — колико их је ова школа већ сахранила! — једни су слатко зевали и дремали, а други су тровали своје здравље влагом и рђавим ваздухом,

СТРАЖИЛОВО