Stražilovo

1565

СТРАЖМЛОЖ)

као ЗаступникЂ и члент. устролватће коммиссје отиде у Темишварт. сђ пролећа 1850 год. и почемг. у томе послу иробави н4колико мЕсецГи, и види, да се устродван'1; онаково са н4говнм' основима неслаже, нарочито што се спрама Србалл по н'(,говомн ув г 1'.решо равноправноси. ние наблгодавала, онт, сђ концемг, ГОлЈл М^сеца пошлЉ Попечителвству ПравосудГн свого резигнац1го, коа небуде пршмл1ша, али мћсто тога наименованЂ буде за Президента Областнога Судау НСаду, кое е зваше одг 2-га Окт. 1850. до 1-га МаЈн 1854. одиравлао, до де)Ј|инитивне организац1е. И кадБ се у то време дефинитивна организапј:! учини, онда Министерство благодаривши му на ревностнои служби н^говои у наитежим' обстолтелвствама, и истми степент, достоинства оставивши му, као члена вишега Областнога Суда, са одређеномг, нешпомв годишнвомв одт, 1000 ф. ср. постави га у мирт,, у коему садг. у НСаду живи. Што се тиче радн'ћ кнвижевне, онт. е 1-га Лнуара 1821. полвио се на полго кнвнжества Србскогт. са едномв Одомг, подг, називомг, „Одзивт. младога СрбскогБ духа на гласв Арфе Шишатовачке", гшл е ггечатана у Додатку кт> Новинама Давидовићевнм' у Бечу подг, узетимв именомг, „Милопгв Светићт,", кое е доцше у хснвижеству и задржао. Одт, тога времена прилагао е у сва скоро повременна д'ћла, као у Давидовићеве Додатке у Бечу, у ЈГћтоггист,, у народгшн Листђ у Пешти, у Додатке Београдски' Новигга, у Магазинт. Арнотовт., у Даницу Вукову, у Ураигго, у Бачку Вилу, у Скоротечу, у Голубицу, у ВоВвођанку, у ГОжну Пчелу, у Седмицу и т. д. Онт> е 1826. год. основао Србскги кнвижевнии фондт. „Матицу Србску", за кого е и Уставт.сачинио, на коме се иста оснива, и досадг, трае, и кон е примћромг, своимв многе друге славенске за собомв повукла. Особнта д'ћла напосе издао е досадг,: 1. ГНввегШт таи^игаНв иипсНса с!е СахгвГз ша1;птопгат сНавосгапШтв 1их1а с1Г8С1рНпат огЉ. Есс1. Сћп811 опеп-каНв, 1)ис1с 1826. 2. Ни1сИ§ип§' ат 12-1ег ГеБг. 1839. 8етсп МајевШ! Ггапг I. 1835. Слово, кое е као Директорт. Гимиазге НСадске говорио и печатао. 3. К. Орацпг Флакка о Стихотворству кнвига, кого е двоако на Србскгн езикт, ггревео М. Светићг, у Вгонни 1827. 4. Ситнице езикослогше год. 183(5. 5. Утукт, I. као Одговор В. С. Карацићу 1839. Г>. УтукЂ II. 1844. 7. УтукЂ III. 1846. 8. СудЂ о Грамматики В/ћкослава Бабукића 1838. 9. Седамв кнг,ига Л&тоггисаг. 1830—1831.

кое е после смрти Магарашевићеве безплатежно уређивао. 10. Голубиценетв к н I, и г а, од г. 1839—1844. кое е безплатежно уређивао у Београду. (Кнвига 6-та е сгтремл'1',на за печатнго пропала у НСаду 1849 год.) 11. Клгочв езика Србскога или Ситггице езикословне 1852. 12. СкуплГ,не п-ћсне изворне у НСаду 1855. кнв. I. При издаванго Мушицкови д'ћла садМствовао е са предговоромт, и тгћким иримГ.чанглма; а при издаванго Исторге Давидовићеве написао е ИредговорЂ, и Животђ ДавидовићевЂ, и Животђ КарађорђевЂ, кое е пре тога онђ истии на нбмачкомв езвтку издао у Јордановим Славенским Л'1;тописима. 13. Д'.ћла Јов. Хаџића кнв. II. Преводи сггћвгги; у Карловци год. 1858. 14. Животђ Димитрин Давидовића у Хистории и особито. 15. Животђ Карађорђа, нГ.мачки кодђ Јордана, и србска у Хистории Давидовићевои. 16. ДухЂ народа србскогг,, у Карловци год. 1858. 17. НатанЂ Мудрии одђ Лесинга (преводЂ) у НСаду 1861. 18. Устанак'1) србскти подђ Црнимг, ђорђемт, у НСаду 1862. 19. Огледало србско за год. 1865. N1». 1853. год. ггредузео е путЂ у ПаризЂ гтреко Н'ћмачке, као Лајпсига, Дрездне, Коелна, Брисла гг т .д. 1854. путовао е у Италиго Аустрииску преко ТрТ»ста, Венецие, Падуе, Вероне у МиланЂ и на езеро Комо. 1861. год. гтри промени властии у НСаду буде избранЂ за крал'1;вског'в комесара у НСаду. Исте год. 1861. бвго е избранв од Обштества НСадског за иосланика на конгресЂ народнии Србскии у Карловце. Такођер на конгресв народннн изборнии и расггравнии буде изабраггв год. 1864—5. N15. ПриликомЂ хиллдугодишн '1; светковине русскога царства добио е ордетгв светога Владимира 4. степ. НаименованЂ е за корресггондентиогЂ члегга Аустриискога Музеума. * * * По пријатељству дођоше нам до руку ове автобиографијскс белешке др. Ј ов ан а X а џ ића, у књижевности познатог Милоша Светића, које ево радо саошнтавамо По белешкама овим описап је живот његов дваред до јако: у Суботићеву Цветпику II. године 1853.