Stražilovo

558

СТРАЖИЛОВО

Б р. 35.

било, да се према мађарском изговараау речи: „ Враничево" и „Кучево" написало: „4е Вогопсз е* с1е Кисзеу". Овде би могао ударити тачку и казати, да је четврти историјско-географски ивер готов. „А Немац? Та како се зове онај Немац, који је први и још г. 1829. изрекао, да је бановину Гргура бана од г. 1272.—1273. састављало наше Враничево и Еучево; и где, у којој књизи и на којој страни те књиге рекао је он оно, што ти кажеш да је рекао?" Књига та, у којој се то каже и доказује, није у рукопису већ је још 1829. угледала света, и она није никаква библијографска реткост, а ти треба да знаш за ту књигу, Србине брате и српски сине! „Шта и шта треба знати и паметовати, па се ипак не зна! Не мучи нас дакле, већ казуј и писца и књигу му. Мислиш ли ти, да ми немамо друга посла и других брига, већ да тражимо и преврћемо књиге, године 1829. печатане. Ако си ти тако доколан и имаш оног швапског стрпљења, да прету1 1 € ГДЕ ЈЕ ГРОБ ПРОФЕСОРА оснивача летописа потоње У порти српске цркве саборне у Новом Саду има до три стотине гробница и у тима ДО осам стотина мртваца. Сахрањивало се ту све до године 1848. Порта је ова дакле читаво гробље — а гробнице те онако без реда и распореда, као што је то и иначе по нашим гробљима: где је ко пре места ухватио за свог самртника, или где се ком згодније и достојније свидело; само што су једне појединих нородица, а друге црквене. У ове последње сахрањивани су, за кога је својта о погребу самртника јој платила цркви по иет форинти шајна (два форинта и десет новчића данашњег новца) — или, кад би кога из почасти општина ту хтела да сахрани. Како је после поменуте године 1848. улица до те порте новосадске проширена, читав ред гробница сад је на улици под стазом оном, калдрмисаном четвртастим камењем — дуж озиданог постоља огради, на том позлаћеној. И кад на послетку у порти не бијаше више места за нове гробнице, онда би наређеио, да се могу старе отворати одмах после седам (!) година, те смештати у исте други самртници. Где би се у којој гробпици нашло, том приликом отворања, костију мртвачких, извадили би их на ио-

риш преко руку седамдесет и седам књига, док један тричави ивер напишеш, ми нисмо. Најпосле, ако баш нећеш да кажеш, ко је рекао и доказао, да је „Вгопсћ е! Кгисћо"=Враничево и Кучево, а ти сам докажи и утврди то, јер без тога доказа ивер није цео ивер, већ само одломак од ивера илити крњи ивер." Кад је тако, а ти знај, брате Србине и српски сине, да је оно рекао Леополд Ганке у књизи: Бхе вегМзсће КеуоћИшп уоп В*. Вапке. Нат1шг§ 1829., у којој је као Ш-ћи прилог „Сгео^гарМвсће Аптегкипд" од стр. 241.—253. У другом издању Ганкеове те књиге нема тога географског прилога, али има у Ш-ћем издању, које је под насловом: „ 8ег1леп ип<1 сНе Тигкех 1т XIX. Ј." у Лајпцигу год. 1879. изашло и то на стр. 534.—536. А ко не зна немачки, може географски тај додатак читати у српском преводу у Летопису за г. 1842. Ч. IV. стр. 42. 43. Но читао или не читао ти оно, што је покојни Леополд Ганке пре 58 година о угарској бановини с1е Вгопсћ е(; <1е Кгисћо рекао, свакако то стоји, да није Вгопсћ=-=Вроћно и Кгисћо=Крушевац.

ЂОРЂА МАГАРАШЕВИЋА и данашње матице српске. ље, па у истој подубљу јаму ископали, и онда у ту кости оне на гомилу закопали —• те над њима другог мртваца полагали. Тако нам казива то, мање три деведесетгодигињи старац кир-Ј<м$:га МунџиЛ, ислужени и сад у новосадском убогом дому „с пуном илатом облагодјејанисани" црквењак поменуте цркве новосадске, којој он послужи нуне 53 године ! Причајући нам то, и још много што шта друго — узгред ћемо рећи — почешће би кир-Јефта уздахнуо ... А ево за што. И данас се тера у нас, ком се иоле може, раскош при сахрањивању мртвих — некад је то било куд и камо већма! Док су но обичају старинском износили мртваца из куће у цркву и отуд у гробље — без иоклоица, у отвореном сандуку: надметаху се управо имућније породице, како ће која у што скупоценијем руху и накиту свог мртваца до вечне куће иснратити и сахранити. Облачише, на пример: жене и девојке у скупе хаљине свилене, златом везене; сахрањиваху жене у капама златним, оним старинским, девојке и децу с венци, златом и сребром ил бар шиком утиткани, с гривнама и прстењем на руку, с драгоцени ђердани о врату; му-