Stražilovo

184

Е, рек'о би: ту се миље лева А са оних иланииских крајева. Ту је јуче пред народним збором Живом речи, топлим разговором Мој капетан мирне, благе ћуди Народ кор'о: куд сте зашли, људи? Оправите цркву, веље благо. Ту је наше и мило и драго. Кров се руши. Та куд ће нам душа? Народ цео ћути... ћути... слуша... А капетан — узор од доброте Пун благости, пун бујне топлоте, Реч настави: „дед, кажите мени? Црква треба, кад се човек жени, Црква треба у ведре нам дане, Црква треба, и ка,д нас сахране, Црква нам је уточиште веље, Црква чува наше светитеље, Црква нам је одржала веру — Црква беше бедем Србождеру Црква спаја, црква све нас мири, Ризнице су нама манастири! Дична Жича, Раваница стара, Што нам храни српског цар -Ј {азара, Па толике задужбине лепе, Што нам веру у недрима крене, То су спомен на славне нам дане, На пропале главе крунисане. Куд сте зашли? Куда ће вам душа? Парод ћути, уздише и слуша. XVIII. „Видиш, ћато, онај камен, Што у њиви доле лежи? Да си ближе само њему, Од топа је млого тежи. „А видиш ли кбсу ону, Што јој небо љуби лице? То је само један део Од планине — од Девице. „Са тог виса — беше давно Још у старе оне дане Марко 1 ) ј' хитнуо онај камен, У сред њиве обделане Даљина је грдна оно, Једва, ако топ добаци. Ех, други су оно људи, Мегданџије и јунаци.

1 ) Краљевић Марко. Тај камен лежи у једној њиви на домаку планиие Девице, и орач, сопственик њиве, не ће да га такне, но с поштовањем око њега са плугом обилази.

„Сад је нешто све знољиво Нема срца, нема плама! Само што нам дела стара Живе јоште у — песмама! XIX. „Ја какве су оно плоче, У крај оне мале стазе? П крда се бела плаше, Па далеко обилазе. „„Латинско је оно гробље! — Рече неки деда мали ,,„Ту су некад, знаш, Латини „„Своје мртве поконали. ,,„А видиш ли брешчић онај? „„Под њиме је красна доља. „,,Ту је давно пронађена „,,'една стара богомоља. „„Иконе су њене давно „„Почивале у свом миру, „„Баш сам лепо видио лица ,,„У златноме у оквиру. „,,А видиш ли воденицу „„Испод оног грдног кама, „,,1Пто га тихо . . . врло тихо „,,У корену поток слама? „,,Ту је, веле наши стари, — А њима је ово знано ,,„Ту је цара Радована „„Силно благо закопано. .. . Још и данас то предање У народу овом живи; Нико није благо видио, Ал благу се свако диви. . . XX. „Шта је ово? Сура стена Подигла се у крај пута Па је свуда у около Ситном травом оденута. С ове стране поред друма Обична је стена нека, Ал' се спусти тамо доле, Где протиче бујна река: Не можеш јој врх видети, У небо се горе диже, Једва ако орб тамо На крилима лаким стиже.