Stražilovo

458

СТРАЖИЛОВО

Б р. 29.

Не стоји даље тврдња или сумња г. Живановића, да и ја не знам баш сигурно, шта значи реч „јеванђелистар". Да ја под том речи нисам подразумевао и „јеванђеље поређано по данима читања", као што је подразумевао Шафарик, гг. Рачки и Живановић, но Само „сказаније"; о томе се могао и може сваки онај уверити, који је прочитао и прочита дотична места у мојој броширици: „0 читању јеванђеља у недеље на служби преко деле године". А о томе се могао и може сваки уверити баш и из оног става, који је из ње навео г. Живановић, да докаже, да ја под том речи подразумевам и једно и друго. У дотичној мојој броширици није реч „само" (26. стр. 19. ред од горе) курсивним словима штампана, и кад многи угледни и учени људи из истог сгава не само не изводе оно, што изводи г. Живановић, но се и чуде г. Живановићу, да он није могао увидети, да реч „само", која се тамо налази, не може значити само (ппг, зоЈшп), но само (веЉв!;, 1рзе); то је мени доста. Ако је г. Жикановић речју „само" хтео доказати, да ја држим, да јеванђелистар значи и јеванђеље поређано по данима читања и сказаније, требао је ту реч друкчије навести, т. ј. или метнути на њу знак изговарања, или назначити, шта значи у немачком или ком другом језику. Да сам ја рекао: „јеванђелистар" значи не само јеванђеље поређано по данима читања, но значи и сказаније; онда би г. Живановић могао извести или посумњати, да и ја баш сигурно не знам, да се не зове јеванђелистарем оно, што је мислио Шафарик и Рачки. Но кад ја рекох: јеванђелистар не значи само јеванђеље (т. ј. <1а8 Еуап^еНит веЉв!;) поређано по данима читања, но значи сказаније, онда се из тога не може са основом извести, да реч само значи пиг. Као што сам у реченој својој броширИци тврдио, то тврдим и овде: да јеванђелистар не значи јеванђеље поређано по данима читања, или да значи и то а и сказаније, но да једино значи сказаније (тс1ех) ; како се и зашто имају читати која јеванђеља. А да је то тако, доказ је и то, што данашњим даном ни један научењак не назива више ни једно јеванђеље, поређано по данима читања, јеванђелистарем, као што је такова јеванђеља називао Шафарик, г. Рачки, донекле г. .Тагић, и г. Живановић, већ их називају просто јеванђељем. Но да виде читаоци овог листа, како и сам Шафарик а донекле и г. Јагић нису били на чисто, „шта је управо јеванђелистар", и која јеванђеља треба називати јеванђелистарем, а која јеванђељем, и како је један једно и исто јеванђеље називао и

јеванђелистарем и јеванђељем, или један јеванђелистарем а други јеванђељем, навешћу ово: Први рече у својој „ОгевсШсМе <1ег вћтасћеп 8ргасће ипс1 1л1;ега1;иг пасћ а11еп Мип<1аг1;еп". ОГеп 1826. на 94. стр.: „№асћ (1ет Ехагсћеп Јоћапп иБегзеШе Куп11 1>1о88 е1пе Аи8\уаћ1 аив <1еп Еуап^еНеп ип<1 <1ет Аро§1;е1, (1. 1. пиг сНе ЕесИоп <1игсћ '8 §апге Јаћг 1х1пс1игсћ, те 8Је аиа <1еп Еуап^еНеп <1ег гбт1асће гиЉепЈзсће Со<1ех N. 1. епЉаН. Ве1 <1еп Кивзеп ће188еп 81 Апракос, Не1 Аеп Сгг1есћеп тауушм гЛпуа<37«. Ет ао1сће8 Еуап^еНепНисћ 1в1; (1аз Оа1;гот1гвсће и т. д." На 126. стр.: „В1е аНев^еп Некапп1;еп зћуичвсћеп Вепкта1е 81П<1 1.) 1)аз 80§епаип1;е Оз^готггнсће Еуап§еНит V. Ј. 1056. 5.) 1)а .ч МаПвктгвсће Еуап§еНит." На стр. 129.: „1)1е ВЉНоШек <1ег Акас1ет1е ги 8. Ре^егвНиг^ гаћИ § - е^еп 250 81атг18сће Мзс., луо гии1;ег ет Еуап^еНв1;агтт V. Ј. 1317." На стр. 131.: „С1е уа1;1сат8сће ВЉНоЉек 1п Кот епЉаН, тећгеге Еуап^еНеп, Еуап§еНв1лпеп." А у „Раи1 Јоз. 8а&пк'8 СгевсМсМе Дег вегН!всћеп Е11;ега1 ;иг, аиз <1е88еп ћап^всћпЛНсћет КасћЈавае ћегаив^е^еНеп уоп Јо8е1 ЈНесек". Рга§ 1865. I. Тћ. на стр. 190.: „Еес^опеп аив <1еп Еуап^еНел 1иг <1а8 §апге Јаћг, аи^Р Рег§ - атеп1;, ап^еННсН аиз с !ет XI. Јаћг1тп(1ег4е 111 с1ег Уа1 ;1сапа ги Кот. (То је тако названо Асеманово јеванђеље, које је Шафарик држао да је српске редакције) 68. Рег§атепЉ1Шег С1пе8 Еес1 ;10паг1шп <1ег Еуап§;еНеп т 4 (> , луаћгвсћеЈпНсћ аи8 <1ет XI. Јаћгћ., 111 те1пет ВезНге —■ —• ипс! §ећогеп ги (1ег гиШешзсћеп Кесепзшп." Други рече у својој књижици: „Рптеп 81агоН6гуа1;8ко§а јемка, 8аа1;ау1јеш га VII. и VIII. ^тпа/ЈаНи' гаиге<1", 2а§теН 1864. I. с1ео на 24. и 25. стр.: „№аЈ81;аије сш1вко еуап§је1је јеа! опо §о<1. 1057., ргогуапо Ов1;гот1гоуо, р1вапо и Кшкој, гаж1је]јепо ро оНгесН ^егскот; пјети о<1 §ОУага §1а§о1ако, ро 1тепи Азветапоуо. — — озНп оу1ћ УгесНп аи, <1а 8е паротепи 81е<1ес1 С1п1вкј гикор181 пе<1е1јшћ (аргаков) еуап§је1јаћ: МвЉкуЦеуо 1125.—1132., ВоНгНоуо о<1 1167. 1 Кетвко. Сг1а§о1вкЉ оуакоуЉ (1 ј. ро пе<1е1јаћ) еуап§је1јаћ пе1та овјт зротепиЉ^а Аззетапоуа." На стр. 35.: 1.) 12 еуап §;е1ја Абветапоуа, а на стр. 39.: 3.) 12; еуап§је1ја Оз1;го1шгоуа." У другом делу истих примера, Загреб 1866., на стр. XXIII.: „Хајзћшје сН-Нвко еуап§је1је вегНвко^а го(1а р1вапо је и Рес1 га У1капа, Кетапјта 81па, ос! пеко^ в1;агса 81теопа, копсеш XII. уека (8а<1а и Кизкој). Јов 1та тпо§о еуап§је1јаћ 12 XIII. (п. р. еуап§\ в рго1о^от и Рес1) 1 XIV. у. (п . р. и 8У. Сгоп је<1по о<1 1316., с1ги§о о<1 1329., еуап^. 81ва(;оуаско 1 1. 4.). 2патеш1о је еуаи§је1је п1ко1Ј8ко