Stražilovo

Б р . 29

СТРАЖИЛОВО

459

1 Мо^гаЉко 1:п'п1, в!;о је осеУ1с1по ргерјзапо 8 §'1а§о1зко§ 12Уогшка." Како. је г. Јагић у „Азветапоу Ш УаИкапвк! ЕуапдеИв^аг. Јхпеве §;а па, вује(;]о 1)г. Ггапја Еаск1", 2а§геБ 1865. у расправи својој о истом јеванђељу исто називао час јеванђељем, час јеванђелистарем, наспоменуо сам у реченој својој броширици. А шта је све рекао г. Јагик у својој „Ша^опја кпјггеупов!;! пагоДа ћгуа1;вкока 1 вгћвко^а", 2а§ге1>, I. <1ео, за јеванђелистар, навео је г. Живановић у реченом свом чланчићу, те нема требе понављати. Па кад на основу свега овде реченога увидех, да се г. Јагић од 1864.—1867. није држао народне пословице „реци попу поп, а бобу боб", те да је досљедно н. пр. Асеманово јеванђеље, које је, као што се за извесно зна, поређано по данима читања, називао или с&мо јеванђелистарем, или с&мо јеванђељем, а тако исто и сва она јеванђеља, која су тако удешена, но једне године на једном месту називао јеванђељем, а друге јеванђелистарем; може ли ми се са основом замерити, што, не могавши помислити, да ће г. Јагић у једном и истом саставу, шта више на једној и истој страни једно и исто јеванђеље називати час јеванђељем а час јеванђелистарем, рекох на 27. стр. речене своје броширице: „Како је г. Јагић на више места ставио само јеванг., биће да је сам г. Рачки на гдекојим местима у место тога ставио јеванђелистар, а где је г. Јагић исписао целу реч, ту је и остало тако." Како је г. Живановић као филолог из ове моје просте претноставке могао извести „неправедно беђење" г. Рачкога, то ми је заиста чудно. Да сам ја рекао: „сам г. Рачки ставио је". тек онда би ми могао г. Живановић замерити, што сам г. Рачкога, (по његовом мњењу, да г. Рачки није то урадио) неправедно обедио. Но кад ја рекох: „биће да је сам г. Рачки ставио", онда ја тиме не изрекох позитивну тврдњу, да је г. Рачки то и то учинио, но тек претпоставку, да је може бити он сам то и то учинио. Ово моје „биће да је" одговара г. Живановићеву „мени се чини", што он врло често употребљава у својим чланцима. Да је слободно свакоме, па и мени, о сваком нешто претпостављати, што можда и не постоји, то стоји, као што стоји и то, да сама претпоставка још није увреда. А да г. Рачки није од оних непогрешивих људи, који до сада није никада, и то у мало крупнијим стварима, но што је реч „јеванђелистар", тако што учинио и то не нехотице и из незнања или из претпоставке, да је боље његово мишљење — то је врло добро познато и г. Живановићу.

Што, г. Живановић рече, да ја због тога, што Шолвин и Миклошић Асеманов јеванђелистар зову јеванђељем, не могу изводити закључак, као да и њих двојица мисле, да се јеванђелистарем не зове јеванђеље поређано по данима читања, на то му одговарам, да могу и морам. Ако ико, то г. Миклошић пази и на најмање ситнице, те да и он држи, да се јеванђелисгарем може назвати јеванђеље поређано по данима читања, он би тако и називао Асеманово и остала јеванђеља поређана по данима читања. Кад се и у Брокхаузову „КопуегеаЛтпв Бех1соп-у" XIII. АиНа§е 6. В. на стр. 455. вели : „Еуап^еНв^агшт ћелвв!; т с!ег §г. Шгсће с1ав Уегиелсћтвв 4ег 21Ш1 Уог1евеп ћевЉшгЦеп АБвсћтМе аив с!еп Еу^пдеНеи.", а у Мајеровом III. АпНа§е 6. В. на стр. 451. „Еуап^еНв1;аггат пепп!; сНе §т. Кјгсће с!еп 1пс1ех Лаги" т. ј. Еуап§еКв1;апит-а, за коју се реч наводи ово: „Еуап^еНаггат (§г) Еуап^еНепћисћ, т (1ег аћеп Кћсће Кате с1ег гит а^оИевсНешШсћеп Сгећгаиећ ћев^тт^еп НапЉсћпЉп, луе1сће сће Етап§'еНеп, ет^еЉеШ пасћ с1еп МгсћНсћ ги уеНевепАеп АћвсћтИеп, едШећеп"; онда се за извесно може узети, да један Шолвин и Миклошић врло добро знају, шта значи реч „јеванђелистар". Шафарик, г. Рачки, донекле г. Јагић и г. Живановић, могли су држати, да јеванђелистарион значи јеванђеље поређано по данима читања, и Шафарик први је почео погрешно називати тим именом јеванђеља поређана по данима читања и ако не увек доследно и употребљавати рсч еуап§еНв(;агшт у место еуап^еПаггат; но да је и г. Миклошић држао, да се тим именом може звати јеванђеље поређано по данима читања, ја то и опет поричем. Не треба ту дакле никаквих средстава за сазнање и од куда да научници, као Шафарик, Рачки, Јагић, зову јеванђелије „по данима читања" поређано „јеванђелистарем." Да је Шафарик имао у рукама какво грчко јеванђеље, којим се Грци служили у цркви, он не би реч јеванђелистар пренео на сказанија и на јеванђеља поређана по данима читања. Г. Јагић увидео је доцније и сам, да је погрешно употребљавао реч јеванђелистар, те овамо од 1875. не употребљава је више и за јеванђеље поређано по данима читања, осим што је у VI. свесци свога „АгсМу Шг в1ау. РћЈ1о1о§1е" назвао тако звану „ПопСавину" књигу „јеванђелистарем." Дај да одговорим сад на питање: „има ли јеванђелистара у српско-словенској књижевности ?" Ја у својој реченој броширици рекох, да ми Срби нити смо имали, бар ја нисам наишао да се где велц, да се наипмо на тако јеванђеље (т. ј. „јеванђелистар") срнске редакције, нити га данас имамо,