Stražilovo

Е р . 29.

СТРАЖИЛОВО

451

ће се програм што свечаније извести. Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла . . . У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловде, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу нривезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро. Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну. Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви. У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије. Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека. Бебградска лађа беше дупком пуна. Певачка, друштва са својим заставама певаху на крову пе.сме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана. У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна. да оданде још допрате спровод до Карловаца. Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом . . . Освану и тај дан. Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху

и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају ириспети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим. Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места. Изасланици разних друштава хватаху се свога кола. Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској. На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем. Станица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води с лађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем. Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна. Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке станице Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане. Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио. У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику . . . (Наставиће се.)

л — V"

ИЗ „ПЛАМЕНОВ А". —ФЖФХОЈ, ЈЕЛАДО! (ИЗ СТАРОГ ГРЧКОГ РУКОПИСА.) (На Јеладу дигла се силна Маћедонија; лолако, у смеху, хоће да је угуши. У Јелади овладао трулеж, пропао морал и јавни стид; поштење лежи у оковима, а подлост награђују; мало их зна, шта је срамота, а још мање их осећа . ..) . . . Тамна је ноћ. На највишој гори грчкој стоји разбијен кип богиље Слободе. Око њега скупио се народ из свих крајева Грчке, без оружја, у црнини. У даљини чује се потмула грмљава. Крај кипа стоји блед млад песник грчки. У највећем очајању казује сакупљеном народу последњу песму своју. Сви певају:

Хој, Јеладо! К'о дуга ти нам уздању сјала, Летао теби јелински глед; Ал' на те, нево, дигла се хала, Крвава груд ти гола остала Из тебе бије зима и лед. Ту грчкој мисли нема ми згрева, Хој, трула кћери снажних очева! Около тебе змије се вију, Сисају жићу последњу крв; Синови твоји сами је лију,

Да вид ти јачим мраком покрију, Да лакши будеш гаврану стрв. Изроди клети у теби с' коте Хој, земљо грчке веље срамоте! Бачена трско на пусто поље, Куд вихор јачи, тамо ти смер, Ти, тужни робе туђинске воље, Од те слободе ропство је боље У мртвилу те ждерао звер. Не видиш, од куд трулеж ти прети У теби нико не уме мрети!