Stražilovo

-43 40 ЕЗ-

па мјесту осјетим. То се разумије, да ћу иа тај пачии миогу зиамеииту ствар муком мимоићи, али ја и пе идем за тијем, да „ручпу кп.игу" за путнике саставим, него бих иросто рад био, да овдје своје најживље утиске иобиљежим. Коме је до ситнијсх описиваша и практичпих података, ено му разнијех штампанијех „калауза" : у њима ће наћи што му год срце жели, на чак и то, како у којој нрилини треба да се „естетски расподожи". Господа цицерони постарали су се у својој очинској бризи, и за „коиФорат" и за „естетско уживаше" својих муштерија. Немој дакле од меие аахтијеватп, да ти кажем, какав изгледа Јакин. Ја за тај носао пе осјећам ама баш ни пајм;!п.ег иагона. 1Га опет је варош доста живоиисна! Кад јс иароброд у луку ушао, напала пас је читава ескадра малених чупи1>а ])азне боје и калуна. г Го су иајмоипе шајчице, с којима се путпици на кра .ј нревозе; јер у Јакииу — ствар чудпа нароброди још уз крај пе пристају. Искрцасмо се тачпо у пет сата; бисмо п прије, али пае задри?а на лађи досадио преметап.е пртл.ага. Ова бишна напинска варош као да је оачувала снојс старе Фискалне обичаје; врло иоштовапи крал.евски жбири сасма нодозриво па нас гледе: биће вал.да с тога, што с оие стране мора долазимо: ти л.уди пемају ни нојма о пашим „сојузпичким" одпошајима. У1 )Пмо у град и прошетајмо ее кроз главну улицу: Согзо Утопо Ђтаџшк. На и, ој је доста живахно, али се у грађегшпском ноглс.ду једва чиме одликује. Свс једпо ; продужимо шетп.у до „Кавурова трга", гдје ћемо наићи на сномепик овог велнког днпломата и државника; отоле се отиспимо п малко дал.е, до тако зване „Трговачке Вијећнице" (Го^а (1е1 МегсапИ), коју је 1459. год. саградио паш земл.ак, маЈстор Т)орће .Шибеничанип. 1>рло краспа зграда. Вриједпо би било и у саборну цркву завирпти, на и нод Трајапов славолук, што се па нристашниту издиже, једном нроћи ; али је за ту умјетничку екскурсију већ касно.

Неносредни воз нут Рима иолази тачно у једапаест сата, а ја морам пред нолазак и да пгтогод очебрснем. Гостиоиица „А1 РЈссћш", коју иам Бедекер живо ирепоручује, палази се срећом иа два корака. Хајдемо да обједујемо. Из Јакииа кренули смо у 11 сата и 15 часова. Заборавио сам ти рећи, е са мпом путује једаи млад Задранин, свршен нравгшк, којему је ово нрви пут те у класпчну италијанску земљу стуиа. Обојица жалимо, што пас густа номрчииа лишава дивпог призора китњасте Умбрије, куда ће Јкељсзпица проћи. Али се онет тјешимо мишл.у, е ће пам датт освапути у околици Рима, гдје бисмо имали стићи у седам сата у ,јут])у. Том слатком мисли у срцу, унишемо се из нетпијех жила, не би ли који часак тренули; али су живци одвећ ])аздражени: пусти саи пикако да иам се иа очи сиусти. Тако иас и зора затече. У неко доба трже нас, нс ћу да кажем иза сна, ама из дрИјемежа, кондуктеров ноклич: Монтеротоидо ! То је пошљедња станица пред Ијечптом Нароши. С тим је мјестанцем славна успомеиа скоичана; 12-ог октобра 1867. гОдине освојио га је Гарибалди па јуриш, војујући иротив овијетовпе панинске власти; а иа два километра одатле налази ес чувено сеоце Мептана , гдје су о-ћег иовембра исте годипе Гарпбалдијевп добровол.ци, пакои очајничке борбе, јуиачки подлегли Наполеоповој солдатији и папипскнјем најамиицима. Част и вјечна слава витешкијем борцима за слободу, ал' се паше мисли сада другијем нравцем залијећу. Муњевитом брзином јури жел.езница у иравцу старог Солндт друма (УЈа 8а1апа). На шест километара од Гима, мимоилазимо ријеку „АпЈеое", која се ту у Тибар Олијева, и одмах за тим указују пам се па лпјево сабипска и албаиска брдија, а с деоне стране големо кубе Светога Нетра. Срце нам све јаче бије, како се год великом граду примичемо; локомотива ништи већ, да нае лијено заглуши: хвала евевиши.ем Богу, ево пас иа римској станнци! (Наставиће се). Марно Цар.