Stražilovo

■ -&' ш ш

глсдашс м|)и т<1М на 1 'ајскога. На всјш.н јед Татјаие АГпрковис ионудн ес галантпн 'Гпт Никопн!), Је'1 да јс отпратн. : нијс :)вао окамо! (Плетакиће сп.

Јсгор бн је већ отнратно, прошанута о: — могла јс оетати и код куће — нпкоје

■ју ■чћ* -ч1> *ч1> ' ^ поук1. $-

На

мору,

У ЛАТИНИМА. Ир иј атсл.у Милану Савићу еспте.мора 1Х!)1.

|;а К]»аси() .111 је море омло, кад еам јутрое у ееда.м еата улалио ма ита|^лпјапски пароород „КароН"; е којим Ж ^ п.мађах да иреородим јадрапеко море "ј од '.»адра до Лакипа ! Дннап даи. Супце оило нећ чптано коил.е пад ])елеоитом одекочило, па екоје нла.меис :!])аке. илдапшо по мору типало, а морек^а ее ноп|)1ИИпа од е»јен;а ејене]н)-:!ападпо1' нјстрићп лагапо пабирала, блиетајућ ее п ирслпјепајућ нод опом огп.еиом кишом, као стопл.епи челик. Ма да ми је „ијечита нарош", као данпо

опредиЈел.епа мета.

прсд а

жуђепа и јаепо очима леодјела, опет пе могох па ипо да ее у опај мах тебе пе сјетим, чеетити иријател.у, који ее у енојим к'раепим „Млетачким утиепима" оиој па-шој еип.ој пучини толико динит. 11])омиели еамо: оеам еата нен])екидпа иута, ме1> пеббм и нодом. а еа мајстралом који те у бок шнба. подижући валове као бријегове: нрано ба јронеко ужпвап.е ! Иредтим величаиетвепим нри:!0])ом ааборавл.а човјек еве еноје сићушне иевол.е, па аапееен иоемат|)а како лаћа кл.уном биет|)о модрило сијеие п како мо])еке тице, цијукајући. око једЈшла облијећу. Слаии га мореки налдух мећу тим и])ијатно у но :!Д ])вама галнче, а пупс ее г])уди иадимљу и дакћу, као год пара у котлиии. Е па п мени је, брале, тај дивии прпнор, ма да еам му ее још пл дјетипетва навикао, у велике годио : особпто прва два еата путован.а. док ее панме провукоемо и за еобом оетавиемо кптн.аете оетрвиће. што ее епрам бијелог оадра етеру п иутнику у дал.ипи нрсд очпма талаеа.ју, као

галебова гнијевда у олуји. Лл у пеко доба поче лађа да се и еувише врпол.п а то ми пикако пе може годиги. Ја волпм море, а,л:и га волим, као што ее млад п ватреп коп.иц воли: док иа и.ему иоундапо сједпш. ти му радо пришташ, што ее каткад иод тобом самовол.по ирп.ица; алп кад пееташко етане да ее бијеспо иропии.е, а ти једва чскаш. да се в]»ага курталишеш. ( ;јеве])о-:!аиадпи је вјетар па мору, до дугпе, врло иоуздап вјетар ; дува плахо. али редовито; ма колико ее под п.им море |;омс.шало, опо ес с п.ега пе Ке ппкада ])а.:',гп.евити до олује. 11у, то је у теорији ег.е добро п лијеио; алп кад ее лаћпп кров иода мном колеба, ја већ пе полим да но н.ему шсће.м. Инмудац је, истинабог, још чврет;. евпјеет је још биет|»а; ал" ја опет хитам, да ее доченам кабние. г Гнмо ку бар. у одеудиом часу, паћи уточипгта у к]»евету. 11е дође лн до тога. а ја ћу барем да ее комотно иепружим па дивап и расклопим 1>едекера. Тако еам и ова.ј пут урадио. Негдје

по

пута,

л.егох у каопиу, иа е.е

н:;

11>с не ма,1;ох, догод кроа округласто оканце над креветом ие угледах пред еобом суре лптице јакпиеких б|)дија. По' еата капш.е чепао сам већ пталијапеку :!емл>у. У .Јакину. Зарекао сам ее: пс ћу археоловпма да ::апат грабим ; не ћу да ув цут етарипеке патппее екндам, и што год уочпм. одмах навалице п опиеујем. Гледаћу да ошппем пгго ме највећма панпјело буде: бпл.ежпћу евоје осјсћаје е.амо онда, кад пх лбил.а оејећао будем, н то опако, како их