Stražilovo

чз 332

а погрешно историја Срба, или ,јс добро историја Сј/би , а погрешно историја сриска. Да богме зна се које је -добро, а које је погреншо, али вал.да не ћемо и то још дока;швати данас. Али још један иример: Грлматнка Љубомирова дели се на граматику .'Бубомира (сирћчв оно нгго не вал>а пншта) и на граматику Лескина. Мли је дакле добро граматика Љубомирова, а иогрешно граматика Љубпмчра, или је добро граматика ЈБубомира, а погрешно граматика Љубомирова. Које је дакле у пстипи добро, то ваљда не ћемо још доказивати?! Дакле ааиста се дели „нменичкч нромена на промеиу имтицч "? Жив ми Тодор да с-е чини говор. 2.) За проФсеора ,јс врло рђаво кад једно мпсли, а друго говори евојим учеиицима или кад можда не :)па ни сам шта говори. На стр. 22. вели г. Љуб. Стојан.: „Од придсва повт. ностаће први ступан. кад се наставак -•ћјвс- дода па крајн.и сугласиик од основе новћЈБС." Из овога се види да г. Л>. Ст. не мислн шта гово])и. Така је цела његова граматика, проста лупан.а као путо о лотру. Овако је кадар бубнути само I". . I>уб. Отојановић. .').) ГГа стр. 31. вели г. Л>уб. Ст. „ I Г<> сложеној промени мењају се кад су у одрефеном виду проети иридеви." Ова би реченица према грчком језику гласила овако: кад су са артикулом придеви без артикула. На што мирише ова реченпца? Та речеппца мирише и те како миришс на црвен барјак од зелене евиле. Ето шта свс има у граматици г. Л>уб. Стојаи. Ко хоКе нека размншљава о овој рсчсници, па Ке се уверити шта све није кадар бубнути писац сноменуте граматике. 4.) На стр. 33. не ваља му пи један техннчки израз глаголски. .!а сам 18Н4 године критикујући граматику ст. словс.нскога јсзика од Ст. Новаковића ноказао да аређ пиње свршено време пе може бити аориет него плусквамперФекат, а аорист да јс тренцтно иређа'шње. Јасам показао да није перФекат ирошло време него свртепо садашње. Курције вели: Паз РегЈвсЈит 1 пс11<-а11 \ ј 181 (Јаи Рглекепб с!ег \о11ипЈс(ел НапсИппЈ;. Ја сам казао да нс ваља начии неодређени, начин намере, алн је 1". . I>уб. Стојаи. покупио то све из Стојана I[оваковића граматике и баш оно што не ваља, а што је добро, то није знао употребити. Сад додајемо п ово да није добро казати ни садашњи, иридев као што каже 1'. Л>. Ст. пего придев садашњсга врсмспа, није добро. ка-

зати шрвк ирошчсти иридкв као што кажс Л>. Ст. него прпи придев прошастога времеиа, пс вал.а други ирогичсти иридев пего други иридев ирошчс-тога времена. Друго је нешто по значен.у счдашњи иридев а друго прпдев счдашн>ега■ врсмена. Друго непгго зпачи ирви ирошчсти иридев, а друго опет ирви иридев ирошастога времепа, Нптп мисли Миклошик нитп Лескин да су тог11 инфинитив и суппп. , 1,акде Јт $>ншеп ипс! ^говзсм све је ово што нам је г. Л>уб. Стојан. паказипао \ега11е1; н ие само \ - егаНе! пего и кипти од неразумевања. Пре две године дапа како ее разметао г. Л>уб. Ст. Лескином, а гле! дапас га впдимо да. Лескииа не разуме ама баш ништа. Ах! чим сп ее захвалила ташта људс.ка охолаетн! 5.) 11а стр. 31). стоји: „оии први глаголи зову се примарни, ови други ироизведени." Клаеичан ред речи! Зар ие би било боље казатн: Они се први глаголи зову прпмарии, а. ови други секундарии или прости и изведени. Зашто ироизведени.? Зашто по Русији произведе1пе тражити? Г. Л>уб. Ст. пе разумевајући Лескипа ие сме од њега. да се мрдне. В1е уег'оа вјпс! ги 1ће11еп 1П ргјтаге шн! ађре1е11е1;е — тако всли Лескин, а 1\ Л>. Ст. ис смс друкчије, не сме ее ни мрднути од Лескпна. 6.) Г. .]>. Ст, нс разуме Лескина, па зато ие сме од н.сга да се мрдне. Ои нс сме казати вокал слаби или вокал јача него, пошто Лсскин каже: 1)ег 1пНпЈ1ЈУ81атт 1т1 ИеЈеге УосаГчћНе, н он 1>с казати „корснов са.могласпик на слабијем стунн.у," а ако кажс ЛескИп : Нбћеге Уоса1«1и1е 1 т 1п6пј1ј\', и он Ке казати: „коренов самогласникпајачем стуип.у." Овојсзаиста ћосћвеЛшсћ. Нолео бих знати како то г. .1>. Ст. тумачи пџ>јим учсницима. / 74- На стр. 61. вели: „цћлћти (лечитн)." Г. .1>. Ст. нс 1 . зна да депоминативни глаголи тре ће врстс значе иасив. Ц'1;л г 1;ти не значи лечитн него значи битиизлечеи, оздравити н. п. Господи, нћсмв достоинћ да иодт. кровт. мон вч.нпдешн, нт. тт.кт.мо рвци слово и пси /ћИиетЈ. отрокт. моп. То ћс рсћи: реци само реч н оздравиће слуга мој. Олуга дакле пе ћс. никога лечити него ћс бпти излечен. Цћлити значи лечнти, а ц-ћл-ћтп има значење пасивно. Тако јс ис.то и у српском јсзику: лишће жути значи бива .жуто, постаје жуто, значи даклс пасив. Н нфинитпв мора даклс гласпти жутети. То је депоминативан глагол п долази од жут и зпачи де11) мгегбеп, а глагол