Stražilovo

43 442

већа сдобода и равноправноет, тто што је образоваиа Јевропа у старој Јеладп и Риму имала. Племепска већа, на којима су нреставници пародпи са својим жупаппма управљали земљом, равноправност на дому

и С УДУ' У друитву и нред жртвеинком, све то беху устапове нлеменског [»еда, који иити с поља нотчињаваше нити унутра економску н политичку равнотежу сузбијаше. (Настзвиће се).

Драгутин Ј. Илијћ.

УШЕТНОСТ

МИТА ТОПАЛОВИЋ.

На пољу наше мадеие и иејаке музичке књижевнооти заузима видио и угледно меето П0.1,аи јој трудбеник Мита ТоааловиИ, учитељ музике и невања на срн. вишој девојачкој школи и ликовођа у нас Срба најетаријег и са прегаоштва и љубави нрема милој нам пееми дрквеној и народној највиђенлјег срп. дркв. пе : вачког друштва у Панчеву. Од кад се оно у иас Срба заталаеала сретна мисаои распламтео бујни нокрет оснивања певачких дружина, да нам оне, музиком и несмом, тим најдивиијим благом душевним, буду будионице свести, духа и осећаја срнских и школе иегованке лепе пам несме паше, од то доба, па нољу музичке уметностп, коју у нас нодигоше и снажна јој полета дадоше певачке дружине паше, внђамо и сииова парода нашег, који сс са иуно љубави и одушсвљења иосветише умстности тој, иоставшијој нрави и ревносни апостоли у народу иашем. У колу млађих трудбеиика па пољу музичке књижевностн ужива лена гласа поред Др. Пачу-а Ј. Марипкови&а, Мокрпњца, и Мита ТоиаловиН. Мита Топаловић родио се 27. сспт. 1849 г. у Панчеву, од оца Јована и матере Марије. Родитељ му беше занатлија. Основне школе и вишу реалку свршио је у Панчеву. По свршеиим реалним школама оде у Беч, где је две годипе изучавао техиику. У 1 >ечу, кад му се нороди жива жеља за музиком, одаде сс вољно музичком образовању свомс, за којс је имао норед добре воље и труда, још и лепа дара. Прве осиове музичке образованости своје постигао је, изучавајући музику ириватио у Ф. Товачовског у Бечу, ио том оде у Златни Праг, где је оргуљску школу с врло добрим успехом свршио. Срнеко црквено друштво с једне, а црквена општина ианчевачка као руковатељка закладе Сандуловића и Барајевца, велнких добротвора општинских, с друге стране потпомагала је његово школско образовање те му нружила прилике, да започети свој посао као што треба еврига. Од неких 30.000 ф . који су пз иомснуте закладе утрошени на стииендије до данашњег дана, Топаловпћ јс, као стинсндиста ове оиштиие, од

толиких других, једини остао ето у служби свог рођеног огњишта и онштине своје, н ако је са многих страна имао ласкавих нозива и сјајних понуда. Године 1872 врати се Тоиаловић из Прага своме огњишту, а 1873 ожени се Че шкињом Маријом Титрос, која је примила православну веру. По смрти 15. Хорејшека, тадањег ликовође срн. цркв. нев. друштва панчевачког, буде Топаловић децембра 1874. г. за ликовођу изабран, и служи од то доба до данашњсг дапа друштву као ликовођа вол.но и нозиву као и служби својој тачно и ревно. Прквено невачко друштво паичевачко, ценећитрудбуи рад свог ликовође, ирославило је 1886 год. десетгодишњицу рада учитеља свог иа врло свечаи иачин, одајући тиме пошту иризнања, љубави и заузимљивости његовој према свему што је углед и глас друштва, како у месту тако и ван места, дизало и ширило. Истина Бог, и Топаловић је отпочео свој рад на већ обделаном земљишту, те му јс било лако наставл.ати, поучавати и довршивати оно, што су му тако лепа гласа претходницн отпочели и темеља ударили. Имати претходнике: Јенка, Лжичара, Пеа и Хорејшека с једне, а е друге стране певаче, у којих је воља гороетасна, издржљивост бесиримерна, љубав према несми неизмериа, свест о дужности сасма развијена велик је добитак. Сваки оД нретходпика му нма у историји цркв. нев. друштва паичевачког евој листић лених заслуга, али држим, да се не ћу огрешити о истииу пити умалити заслуге номенутих ликовођа, ако речем, да је цркв. иев. друштво нанчевачко под управом М. Тоналовића, на пољу пеговања црквене песме и појања, достигло иајвећи успех и савршенство. Под уиравом М. Топаловића отиочело је цркв. пев. друштво 1885 г. неговатн „ духовне копцерте и , крје друштво сваке године иа велики петак и ирве нсдеље божитњег иоста, први у цркви а други у св. савској дворани, приређује. Духовни концерти највећма омнлеше публици не само у месту всћ и на.етрани, тако, да је сваком нриликом прпређивања концерата тих увек силиих гостију, који уживају у леној несми црквсиој, како је