Stražilovo

чз 441 ЕЗ-

али пе као у Римљана. Ње је било на првом месгу у племенској задрузи, а тек на другом у породици, и то породици у ширем смислу; инокоштииа није постојала, а нојединац иије могао имати „особмие" из ненокретног имања. Тек кад је концептрисаии Феудализам са византијским хришћанством почео да руши земљорадничку религију Срба, заночело је и словеиско, обичајио ираво да уступа римскоме, разуме се ирво у политичком животу, а са побе-

нова у ново друштво укорењавало, били су измењеии само по Форми. Роаство, иа којем се оспиваше старо друштво и које беше искључиви . узрок нропасти Како античке Јеладе тако и „вечиог" Рима, а против кога је устала религија Иазарећанина, заштићена византијским хригакаиством, ушло је у ново друштво нод имеиом феудализма. Срнски народ морао је доћи у сасма противан ноложај оваковој нолитичкој дру-

Мита Топаловић.

штвеној установи, јер од памтивека живљапге под утицајем свога, словеиског права, у којем ие само да пе имађаше никаквих оспова ропства, ни физпчког ни нолитичког, но гата више штитећи у себи илемеисии •ред , имађагае у иечем и такових начела, која се тек даиас у модерном комунизму налазе.* Својина је, до душе, била нозната, * Још сс и: данис налазе остади поженутог „о иш т е с т в а". Тако су п а ш њ а ц д и даиас олшти, као и рибодов. Л дапас трговац стокс, која путу.је, има ирава да на онштинскиж панпвацижа и жи-

дом Феудализма, не могавпш да му се прилагоди, уклони се из нлеменског друштва и државе у скромне домове иородичног живОта, српску задругу. Да се народ српски одуппрао свакоме повачењу са страпе, о томе иема сумње ни за то, гато је у његову политичком и економиом друштву постојала куд и камо ропађи других ошитлна уз пут свој живи мал и но три дана храии и т. д. што је све заоставштина од старе • N л е ж е н с к е аадруге. То исто стоји и са онштинекпм „исиустижа".