Stražilovo

-13 4 59 БЗ~

жаве иод руком Немапића тако уздизаше; док се Немања, Милутпп и Душап труђаху, да Фсудалпу Србију до најзпачајиије величине подигну, дотле они шгемепски главари, којих се дедови бораху против цептрализације власти, али и против племеисКог система, покушаваху потајпо и јавио да се отцепе од нотчињености и да сваки за се оствари самосталпу држаВипу, али не више но угледу племенског реда, пего на истим Фсудалпим осиовима, који се у Немањиној држави нахођају.

На овом месту ие видимо више борбу идеја. као нгго се виђаше у одбрапн племенштине нротив Феудализма. Клица оцадан.а величипе Феудалпе Србије налазила се у томе, што властела истицаху сеиаратне, или боље рећи своје сббичпе интересе над онштим тежњама државие целипе, и што сам народ ио свом потчињеном положају поче бивати равподушан и пемоћаи да, схвати идеју оцаква државног системм, у којем .живљаше. (Наотивиће с.ј). Драгутин Ј. Илијк.

гШ Ф КНјИЖЕВНОСТ. Ф ^ ^ 'Т' "Г* "Т 7 " ■*Т" ^ АЛЕКСАН1АР АТАНАСИЈЕВИЋ ПОТЕБЊА* '

ПРОФЕСОГ ХАРКОВСКОГ УНИВЕРСИТЕТА И ЧЛАП год. 1891. %ВР° ШЛ * ј е годана »овукла са собом иџ онај #ГНЧ овет многе знамепите и вредне борце у '** науци и култури. Многима прекрати неумитна смрт живот баш у средипи рада им, нс даде им да доврше своја бесмртна дела, те да тако изврше до краја свој илемопити надатак и своје узвишене тежи.е, којима су ишли само на то, да користе просвети свога рода. Али су ипак и оио мало краткога века достојпо употребили, радећи неуморно на наиретку и развијап.у просветпих идсја, које човека дижу на висину умн ога савр ш енс;тв а Такав је био борац и не давно умрли словенски научник и руеки нроФесор Алексаидар Ат. 11отебн.а, чије је име забележепо међу именима најдичнијих и најумнијих бораца на пол.у словснске Филологије. Руска књижевност, а нарочито паука о језику и словенска Филологија,ДОбГ)ла је у многоме чему нов нравац и потнунији облик радом Потебљиним. Тај правац ћемо за кратко ниже споменути. Руска ки.ижевност је еМрћу овога енога великог научпика и Филолога претрнела таки губитак, који се може са свим с правом испоредити са губптком, што га Ј1 1 претриела немачка књижевиост н еловспека Филологија смрћу јеДнога Миклошића, који је— можсмо рсћи - завршио свој огромни рад, док јс мс1>у тим Потебњу неумитиа емрт уграбплн у развитку рада М У и у цвету његових мисли н идсја. Заиста велика штета.

ПЕТРОГР. АКАДЕМИЈК НАУКА (| 20. ДЕЦбМБРА У ХАРКОВу). Пије нам намера да овде износимо читаву бнјограФИЈу славнога сланистс, пего само да бацимо летимичаи поглсд како па п.егог, живот, тако још више на дела му и иравац његова рада у словенској и руској филологији . Мало има нодатака за живот н.егов, јер још нсма паписаиог живота, пего само има иојединих нодатака, што их знају, и спомип.у и.сгови благодарни учепици. Вез сумље 11(' такова ошпириа и нотнуиа бијограФнја п.егова нзити скоро из пера п.егоних вредиих и достојних ученика, којн га зиају не само као вреднога проФесора у харковс.ком свенаучишту, већ и као човека у опће, који је са евојим ученицима делио сваком приликом и зло и добро. Живот Потебњин се сврпгао у своме току доста једнолико, као што то обично бива код свакока умнога човека, који живи једино за свој рад, а мало се обазире на разноликост светске борбе и снољашљег жагора. Умаи чог.ек живи вишс унутарн.им животом, који ствара. Потебња се родио у иоловиии тридееетих годииа н више школско образоваи.е јс стекао у харковском свенаучишту у историјско-филологијском Факултету. Г»по .је учеппк чувеног елависте II. А. Лавровсгсог. I 1 . 1857. постао је ироФСС .ором словеггт-кс филологн Ј с н књижевпоети у харков ском университету. (Јтепен магистарскн ,је добио иа осиову дела свог: 0 нЛжоторшп символчж ее Слнвлнскоп нчродпоШ аоаат |Харвков г Б, 1860., 155 стр.). То ј с био први научни рад Иотебњии,

* Иипор. „С.ки:. обоирГ .и1с" вн јнн. 1892. чланнк А.

Вудидовићн о Потгби.и,