Stražilovo

43 • I (

којим јс ударио основ своме дубоком и о:шиљном исиитиваи.у сдовеиске народне иојсзијо, језика и кгБижевности, и е^арина. За своје научне радове, које- Кемо у главном ниже иавести, био је изабран 29 дец. 1875 за члана иетроградске научне академије у одсеку за руски језик и кн.ижевност, а на мссто умрлог зиаменитог научника А. 15. Горскога. Истога дапа, кад је изабран за члана Нотебн.р,, рекао је академик И. И. Срезњевски, проглагаујуКи истога чданом, ове значајнс речи: „Нека се с иравом и са свим достојно са благодарном успоменом ГорскОга сјеДини уважеп.е ученог рада нагаег новог садруга! Дај му, Боже, истрајности!" И рсчи чувеног академика су се заиста и испумилс. Што се тичс података за живот Потебњин, нружају их највише два његова вредна ученнка: 11. Т. Сумцов и М. Е. Хал.аиски, проФссори у Харкову. Они га пајбол.е карактсришу и као проФесора и као човека. Вредно је саонКити неке речи те двојице о своме уваженом нроФссору. ИроФ. Сумцов вели о Потебн.и ово: „Александар АтанасијЦиК поралГавао је и импоновао својим озбиљним држањем и строгогаКу моралних ириицииа. Па катедри је био учител. у пајлепгаем и пајблагороднијем смислу тс речп. Кроз цело њсгово предаван.е просијавао јс, јасан одблесак п.сгиио јсстетички образованс, дубоко-човечне и иријазне дугас. У сиакој рсчп п.сговој чула с.с дубока и зкнна научпост као виша духовна маннФсстацпја, уважавање ирема лнчности човековој и личности пародној. У пачслним питап.нма јс био огатар, одлучан, беенристрастан и мирап; уз то је јОјн ј .расило ј 'а, г.ал.ано, благо н хумапо чувство и готој?ост да нотпомогне свакога н матерцјалЈИ) п морално. Па евоје учени (Јс н на с.ву младсж, и«Ффиј ско-филол ох 'ијског Факултета Александар АтаиасијевиК је био свагда од врло великог моралпог утецаја. Ученици, и старији и млађи, поштовали су Алсксандра АтанасијевиКа као човека дубоко проникнутог науком, неуморног радпика, правог нредставника у филологиј ској иауци, иотпуно иезависна човека са најленшим моралним цил.евима. Као нредавач је Александар Лтаиас.ијевић износ.ио иотпуно опгаирно научно обзорје, крчио је и откривао ноЈЈе путове за научни рад, развијао је у ученицима умну и моралну страну. Његов морални карактер и научпи рад беху увек образац за најбоље појмове о значају университета и проФесора". А други његов ученик нроФ. Халански вели ово о своме учитељу Потебњи: „Ко позпаје Потебњу само ио његовим књижевним радовима, тај мало зиа о њему. Треба бити његов учепик, знати га из ближе, па се тек оида може оценити пеличипа тога губитка, гато јо наетушго смрКу п.еговом. У колико су била њсгова тумачења кад и кад суха и тегака

за схваКање и намКење, у толико је његова реч била жива и 'нримамљива. I При излагању је Потебњии језик био не проста скупина Фраза, речи и 1'ласова, него живи организам, који се развија ио сВојим законима, иајчистији израз човечјег разума, оваплоК^ње човечје мисли. Историја језика је била код По+ тебЊе уједно и историја мисли и културс. У мислима богати Потебња могао се у својим Ј »азлаган.има попети за чудо на велик степен апстракција. То је био мислила.ц, који се иељао са иојава језичких к вигаим иитањима филосоФије, иојезнје, вештине, иеторије и друштвеног жииота. Слухнати н.ега бегае нраво уживахве и наслада. Чисто и сам идсш за током њсговххх постепеиих анстракција и закључака, па диве/Ки се тваралачкој јачпни њсгових миели, сназн н .егове логике, уједно стрсппга, задржавајуКи дпхан.е — бојпш се — е Кс одмах нрекинути, а не Ке ии свршити, или Ке завршнти бар каквим парадоксом; кад ал' он заврши дуги ннз својнх мисли дивиим афоризмом, који норажава јачином израза, дубљином смисла п гаироким обимом. Потебп.а није доспео да напнше и иаштамна све, о чему је мислио и говорио. Жалосно је и то, јпто је мален број п.егових слугаалаца, а н меКу овима мало их је, снреобинх да се запнтерссују, како треба, и да нриме његове мисли и речи. 1 !>егов рад шхје се развијао само међу зндовима свенаучиЈпиим. У вече се он пас.таил.ао у његову кабинету и ту сс тек Иотебн.а нрн казивао у свем с.јају своје даровитостн, иора жавајуКи слугааоцс огромиом својом образова пошКу, јачииом и лхпкошКу свига ума. Иа уче пнцима својима је оставл.ао трајан утисак, којн им је био IX о.стао кроз цео живот им од одсудне вредности. Оии су уважавали његов научни рад, ногатовали су н.егову доброту и нраведност. Увек строг п снрам себе и епрам друјтхх , ретко бп се иасмејао, увек је трезвеи бно — те је но томе веК и спољашњогаКу својом улевао ноштован.е и респекат. Ми нисмо зиали код Потебње за одступан.е од праххила законитости, поштења, правде и ваљаности и оп пам је изгледао као оличен идеал у истини. Били су му блиски и и:нтереси учепика му. У томе иа нрви поглсд пемилом и хладном, кад кад намргатеном човеку куцало је пежпо и прнјазио срце. .. Науком и моралом Потебн.ииим задахнути јх .егови ученици живели су хх живе раштркаип по разиим ировинцијалним закуцима. За њих је Потебња символ свега најбол.ега у ирироди човечјој, за плхх је он жарки луч светлости из доба ђачкога". Из тога се види да је Потебња био заиета ума.п човек, дичап учитељ, савестан и поштсп члан друштва, дика и ионос харкоиекога свенаучшнта. Уз то је био узорит рвдољуб, и ако су га иеки криво сматрали за украјииоФххла'. Н1то је волео малоруску народност, то се има нриниеати само његохшј неизмерној л.убави нре-