Stražilovo

43 4(1

11 Е>-

ма малпруској богатој појезпји, Из исте љубави и одушевл.сља прсводио јс и (Јмпрову „Одисију" у малоруским хексаметрима- Мо иа тога се још ис можс закључити, да је као такав озбиљан и <;вестран мпслилац једиостраио осећао као |>одољуб. Што се тиче н.сгог.а кн.шкевиа рада ; радио јс на руској словенској дијалсктологији, граматици, митологпји и литератури. Рад му карактсрише парочито дубока свестраност у позиавап.у, испитивању, тумачеи .у и систематичиом излагању. Главна особина његова рада јесте та, што се држао увек свестраиог метода, т. ј.знао јс спојити најважиије методе у науци о језику. ,|ок се неки филолози држе само компаративног мстода, други опст историј ског, трећи философског, Мотебња је дивно умео да сноји сва три, тако да се Његов метод може пазвати комапратнвно-историјско-јтлософски. Мо томе се може лако исноредити са Јаковом Гримом у германекој Филологији. С овим се може слободио испоредити Мотебња већ и с тога, што је и он као и онај потпуно госиодарио иад изученим градивом, а еије се изгубио у маси његовој. Мстинско-ФилосоФска струја провсјава кроз сва дсла Мотебн.ина, почевпш од нрвих његових нокушаја у мптологији п дијалсктологији. МЈеова дела по хропологнјскоме реду јесу у главпом ова: ирво јс папрсд већ сномсиуто, којим је добио стспсп магистра и припатиог доцснта словснс.кс филолорцјо . На тим је издао пет опширних н врло зпачајних члапака из пауке о јсзику, с особитим обзиром на словсиске језике, под натписом: Ммелљ и нзмкг, (Журпалт. Мип. Нар. Мросв. 1862. књ. 1—5., отпггампано за себе г. 1862. у Метрограду, 191 стр.); 0 свнзи нђкотортхг аредетавленШ, вшрчжаемихк «& лвшс1> (<1>илологическнл Нанпскп 1861., 3 члаика; отштампано г. 1861.). 0 мнвическомг зпачепгч п%которихг обрпдовг и иовђрШ (Чтешл вт. Обш,. Ист. и Древн. Госсли. 1865. књ. 2—4). 0 дол-Тз и, еродшгхљ сг мем суцествахг (Дрсвности Московск. Археологич. ()б1ц6ства, св. М. г. 1867.). 0 куачлкскижб огннхк и сро.шихг а& ними иредставленГнхг (г. 1867.). Мереправа чсрезт, воду, какч. предстаг,л(чпе брака (г. 1867.). У исто време је радио пеуморно па изучаваи.у и испитивап.у порекла п склопа језика руског у свези са другим еловепским језицима. Тим својим радом је управо ударио осиов свомс гласу и слави у томе послу. Гсзултат тога рада јесу му ова дела: 0 аолногласш (ФилологическЈл Запискп г. 1864., 5 чланака), 0 Звуковихг особениостнхг, рцсскихљ нар&пи (Филолог. Зап. г. 1865. вглп. 2—3.), То ј:С издано за тим г. 1866. за себе нод натписом: Дви изсл1>довен1н о звукнхг, Русскато лзика (Воронежв, 156 стр.). ЗамгЈзтки о мплорусскомг, нарЂчги (Филолог. Зан. 1870. вши. 1. 2. 4—5; отштампано г. 1871. у Поронежу, 134 стр.). ЗамЂткн ио мсторнческои грпмматик'I:

русскнго лзикн (Журналт. Мип. Нар. МрЛсв. 1*873. кн>. 10.; 1874. књ. 4. и 10.). Мсте годиие је изашло то велико дело за себе нод натиисом: Шзђ зптшсокђ ио русскон граммнтик-к (Хар;.ког,т>, 1874. у две књиге, 1574-538 стр. друго издање: г. 1889. у Харкову). То зпамспито дело дало му је стеиеп доктора словенско-руеке Филологије ;а делу јс доеуђеиа Ломоносовска награда «»д академије наука 29. дец. 1877. У томс је делу учсни филолог обрадио зиаиствепо историјску синтаксу рускога језика по историјскоме развитку истога језика од најстаријих времспа до данас, обелсжно је карактер и погодбе сиитактичне у новоме рускоме језику наиоредо са сличним појавнма у другим еловепским језицима. За њега се може казати да је први научно обрадио словспскоруску Синтаксу, као што. јс филолог Т. И. Вуслајсв обрадио словеиско-руску етимологију. Носле тога је Потебња исуморио радпо иа томе иољу, те изидоше му ова дела: Кг, иетор-ш звуковг, русскаго нзика (део 1. Воронсж 1871). VI • • 21.'> стр. део П. Варшава, 1879. 132 стр. део 111. 1880. 146 стр. део IV. 1883.86 стр.) Издао јс Слово о иолку Ћгорев'1) с примсдбама (Вороиежт. 1878., 158 стр.) Разборг, народпихљ и/1;сен?> Галицкоп и Јгорскои Руси (Журиалт. Мнп. Пар. Просв. 1879. књ. 11.); Етимологическиг- зам:1;тки (Гуескш Филологич. ВГ.стиикт, 1881. књ. 1.). Обшснеши Малорусскихк и сроднихг, народнихг', иЛсенк |ВарШава 1883. 268 с-тр.). Значете множествеинаго числа <к русскомг, кзик/1: (Воронсжт. 1888. 76 стр.). МалорусскГе до.нашн/е л%чебники X I III. в'1/ка (Кшвскал старина 1890. књ. 1.) Под њсговим уредишнтвом је изашло ново издање: Сочиненгн Г. Ф. Квитки-Основ/мненки (Харвковт. 1887 - 1888.) Осим тога је саставио с.илпс мап.е Филологијске члапке ио сиоменутим журпалима. У сваком од поменутих му дсла може се наћи псшто ново и пуно поуке. Особито у његовим „Изт. запиеокт. но русскои грамматикћ" изпео је доста иових мисли и начела, што се тиче снптаксе; примепом компаративно-истеријског и исихологијског метода изиео јс Потебп.а и доказао нов систем у синтакеи, пс само што сс тиче рускога језика, него и ма којег другог језика. Главна особииа тога система састоји се у томе, што синтактични систем у језику излази и постаје у самом језику и његову развитку самопиклу, а ис по всћ иапред готовим правилима н Формулама логике или какве друге науке. Синтактичпи иојави у језику развијају ее и ностају самостално иутом психолошким, а не логичним. Синтакеа је нсихичан нојав у јсзику. Тај метод је заиочео у Немаца Штајптал, учсиик Вилхелма Хумболта; али је Штајнталов метод апстрактан, философски , доста удаљеп од природе и иојава, гато владају у самомејезику самостално. Штајнтал није јога дошао до тог резултата, да се народна психологија изражава у облицима језичким. да сс то јсст ш п1Нта ана1у«1 своди на етимологију. Појапи етимологпјскн стојс у те-