Stražilovo

43 692 ЕЗ-

против своје кол .о, што јо добио ноку свотицу зајма, који га врло много стаје? За то још мора пре$Јседнику и одборницима да кулучп ! Нли, ако но иде ио љиховој вољи да смесга плати целу своту и да се баци у наручје кајишарим, ! 1Г.а докле ће тим довести сељака? Дотле, да не ће имати вере ни у Бога... За то са.м се пл*етао у општинске ствари и моја је савест чиста. 1Та шта сада да радим? Да се иовучем н ћутке да носматрам или дабудем иремештеи?! На оиет, ја се не бих ни у том случају окануо, али — морам. Нека ми се не замери. Упротивном би случају ови разгласили, да сам за то нремештен, игго сам крив те се укинула једна брачна веза-. Ово би јако нашкодило оној бедној жени, која у највећој невољи ироводи даие код својих сестара. Свет за њом пружа прст и шаиуће: раснуштеница! неверница! До1,е и овамо. Моли, преклиње, доказује своју невиност — али овај ни да чује. Да је сачувам бар од осуде јавног мњења, ја се са свим иовлачим у своју — школу. Ту су најпосла нопа и газда Митар, па нека раде .... И учител. се са свим повукао и ћутке је посматрао. Али се јако преварио у нади, да ће што учинити попа и деда Митар. Па скоро Митар плати још две велике гЛобе и ноштепи тај сељак малакше те се стане клопнти јнвпога рада у корист општипи. Попи запленише за општипски трошак и друге дугове чардак кукуруза, а да не би и носили те га тим пред сељанима срамотили, новуче се и он. Дуго се борио, но нопадијипи ])азло:ш утишаше му узаврелу крв. У том се отцепи Долово од Крако-

ваца н дођу иови избори. Две трећипе села задужепо. Оларић запрети, који пе буде гласао за љегову листу, ие ће му се вексла пролоигирати, па ни уз отилату, него ће је одмах морати илатити целу, чим јој стигпе термин. У обести својој говорио је: Ја сам ваш бог! I Гзбор се свршио. ГГреко тридесет сељана гласали су по својој савести са пезатшспнма, али ти сви ноилаћаше своје вексле, када је дошао термии. Оларић и Мргудић су ликовали. Попа се захвали па перовођству у имовини, јер се бојао, да му се што пе подметне. Изаберу Оларића за иеровођу и месиог судца. Али он пе хтеде за сто Фориити. Одбор му повиси две стотиие. Имао је дакле сад иетнаест стотина свега ирихода годишље. Његова је егзистенција осигурана. Да би нопу са свим нридобили за себе, закључе, да му се исилаћује нарохијал из оиштииске касе. Тај дан бејаше весел>е код Оларића. У Оларићевој се авлији пекли јагањци. Изваљала се десетакиња, сељани су иили и пе слутећи, да ће их свака кап стати скупо. Миоги се дивили сили и слави Оларићевој и његовој мудрости, којом је до славе дошао. Мргудић је играо и скакао од весеља и све је викао: чок јаша! чок јаша! Брат га загрлио на кличе: Ти си други Бисмарк! Живио Краковачки Бисмарк! Живила памет! Лгивила мудрост! Старпи па улици шапутаху: Опамети, Боже, иас, сМирене твоје Краковчапе! (НаставиНе се.)

ЦРВЕНА КАПА. 1М1ман Јована Захарјашевиба с. под.ског ировсо Рајко.

(Наставагс.) II XX. - г пш слатким сап>аријама стпгао госногаг^^дииа иаткомесара јшп једап тежак јад, т Јоп! ее једном л.уто разочарао ! Веше то година 1848. Та га година, до Душе, штје омако узрујала и уирепастила, као љепишчки двор и вешала у Лавову, ал' ју је ипак забележио у

својим белешкама и доста па широко о и.ој развсзао. То, што је видео и чуо те године, ие плаI ши га ни најман.е, не буди у н.ему оиога чуднога страха, који му задаваху ирсђашн.е катастроФе. Па ту се годпну нросто — л.ути Пнше у ев(|јим белешкама: „Идеја је онда најопаснија за Фактични но-