Stražilovo

-43 693

редак, кад се појављује у сред трагичних прилика. Иатуштено нсбо, грмл.авина, громови и муње. . . бледа Цтца, крваве хаљине... оруђа за убиство н уинштец.с — а ноименце потучепе жртве, које леже отворених очију . . . то је нобсдоносна авапгарда идеје, која јој и уз пајвећи отнор крчи пута к нрестолу будућиости!. . . . Али, кад идеја иде на нировање н као разуздаиа бахапткиња благује и лудује. онда су јој даии избројаии ! „Л тако ми се приказала година 1848. „Та чудна радост, ако и не знам, чему се радовало, јер је у зсмл.и све било но старом, то елсгантно одело, Француске сабље, сребрне нарамице, контуши, црвене чизме, бели орлови, а иоиајире та чудна махнитост без мисли о будућноети, о раду, о дужностима; те чудне забаве, празио разметап.е са родол.убивим оссћајима: све то беше нешкодљиво позитивним иравима државиим и било би без штете и нрошло, да се пису етекле чудне ирилике, које веселу комедију паједаред промеиише у трагедију! . . . „Да еу владе мирно посматрале свс то, да су допустиле, нека се до краја затегне опруга вееелога патријотизма, стали би се полако губити коптуши и високе чизме, као одећа, која не нриетаје уз данашп.е време, за коптушима би нестало мундира и калпака, а пародпа гарда, уморна од ноћна стражарења, платила би одмах заменике и носле оиет чуван.е пад сигурношћу вратила онима, који су то и пређб обавл.али. И све би се нолако стишало и заснало, јер идеја 1848 годнне, не нашавнш заиреке, разлевала се мирно и тихо, па би се сама од себс у земљу унила. јјАли нрава несрећа по државу беше — имировизовани енилог те годипе!..." И о том епилогу много горких ствари нрича госнодин наткомесар. Он мисли, да јс држава могла бити без тога еиилога. А тако је он наиео држави моралну, а наткомесару личну штету. Јер ночстак уставпих мссеци у Галицији пе беше тако страшап. као што је пскпма, по мишљењу наткомесареву, изгледадо. Могло се стрпети у злу, на дочекати бол.а кремеиа. Паткомссарје нспрва лено чекао. У нивари „код златне гуске" сеђаше миЉо, као да му је локот на устима. Мије посио цилиидра^, пего само кану, која беше чудпа комбнпација кугле и нолигона. . . Говорио је поиајвише нол.ски, а

Перти је чак донустио, да носи на белој хаљини црвсне траке. Једне се само етвари са страхом сећаше те године, и то — црвене кане. Исторпја и зпачај тога домаћега амаиста инсу сс пекако слагалн с тим временом.. . Требало је ту историју држати у иајвећој тајности. Најбољим се пријател.има не могаше тада веровати. II што се вшне такових црвеннх капа нојављивало па улици, тим бол.е је затварао иаткомесар орман, у коме беше његов талисмаи. Увио га чак брижл.иво у другу хартију, да не би ко радознао опазио тај необичии согрпк с1еПеИ. Хермаи не смеде онамо ни присмрдити! Може се замислити, како се упрепастио сиромах паткомссар, кад је један иут дошао из звања, на опазио у дворишту читаву грају иредградских дечака, а на челу им Хермана, под оиом црвеном каном, где води „џољску гарду"! Истииа, Херманје одмах затворен, за казпу, у мрачиу собу, али госнодии наткомесар не могаше се дуго умирити. Највећма га је једило, што су дечаци из целога прсдграђа изабрали Хермапа, једпогласио, за свбга во])у, као што сс доцпијом истрагом ноказало. И мислећи о том „иеваљалцу" иогледаше нехотице иа ормап. . . Иоред тога малепога једа достао би се можда паткомесар своје старе добре нол.е, јср сс всЈ1 почео привикавати па мундире гарднске и на беле орлове, да иије баш тада иадошао опај Фатални епилог патријотичнога славл.а, као што иазиваше госнодин наткомесар ту годниу. Несрећа је тако хтела, да је баш поеледњега октобра стигао му глас из Лавова, да ће сад од збил.а добити саветнички чин. Ваљало је, дакле, онет креиути у престопицу и онде се приказати иајвиигам властима. Сада се кренуо господин паткомесар с мало бољим иоуздањем, него нрви иут; мишл.аше о свом новом чину, назва, шта више, сам ссбе пеколико нута „саветником"... Кад ал' најсдаред, одмах иза „Хладие водс" код иредграђа Лавовског, заповеди кондуктер постиљоиу, да одмах стане. јб4, Негг Соп<Јис1еаг? (Шта је, господине кондуктеру?) занита наткомесар саветпичким иаглаСком. — 1с1ј ћбге Капопепкећпзве! (Чујем топове!) одговори коидуктер. — \\ г а», Капопепвсћиббе; (Шта ? тбиове?