Stražilovo

-<з 730

„осетљивом ерцу" Мнпгану, као што говорап!с§ двореки еаветник, и то јој беше на дику. Од тада беше она некако поередпнца'иимеђу влаоти и нееретника, који долажаху е том власнћу у неепоразумљељс. У таким нрнлнкама прибегаваху Антонији Уег1е$ег-овој, а опа би тркнула до Мине и с љом се носаветовала А шта буде иооледица тога саветоваља? За ручком, када Мина дода какво најмилије очмио јело, иримакне се та очина мааа оцу, на га заниткује, је ли јело било слатко, није 'ли кава, коју је оиа сама кувала, сувише иснржена била и је ли најносле нсиоТнтени Пурцел онет каквога онаснога злочинца, као нса на омчи, за собом довео. Дворски саветник је збиља од свију највећма волео Мину. Дошло му у намст, да га не би можда Бог баш на том детету казнио за лаж. Еле накашљао се неколико иута, па ћс рећи: — Да, да ... тако јс, дете моје ... јер виДиш, да је ираво говорио Нурцел, да треба не-

само то ЈС иолитички — питаше даље- неСки- кога оацити у тамиицу. . иреступник! — А шта је урадио? устраШена Мина, — Он... оп баш пишта није урадио! та се само, на крај! — То ти је, као што вели Иурцел „еш ра§81о8е« 1ш1 ]Л 'Јс1пиш". — Иде од двора до двора, Бог ће га знати за што! , — За то ваљда није заслужио, да га одмах стрпате у тамницу! — опирала сс бранитсљка. — Нидиш, дете моје, ти то ие разумеш Сумн.а се па тог човека.... — Ах, сумње и увек сумље, то .је ужасно! Ако ко Пурцла ноиреко ногледа одмах је роШлксћ л т ег<1ас]1%! Пека га ко оченп, ис1г је ^е&ћгНсћев 1исИуЈЛпшп. Ко пред н.им пљуне, МајевШз-Уегћгесћеп!... А то свс иде на грбачу дворског саветника. — Право велиш, чедо моје — одговори дворски саветник након дуга размишл.аља. 1'оснодии Пурцел добио сопЛ-огс1ге !

(Наставиће сс:).

1 ^и 4- ^и ^и ^ П 0 У К 1 | ^ ^

^ ^ ^ *>

ВРЕМЕ И ЗДРАВЉЕ.

овек је здрав, ако сви делови њогова тела стоје у свези, која им је потребна, и ако све функције у телу иду правим током. Тмје лн то до крајности тако, тело осећа ма и најмању неиријатност, тело ма н најмање болује; сграда. Здрав човек је весео, вољан, расноложен, јер у кући његовој, у телу, иде све по реду, иде све онако, како треба; он нема за то никаква ни узрока ни новода, да се тужи на ред и поредак у организму своме. Једини јечовек, који може зпати, кад јездрав а кад је болестан. Друге животиње осећају само болест, опе знају само онда, кад пм што није добро, јер се иокуње и ни за што не маре; док су иак здраве, не ноказују ни члм, да им је добро. Што су нак и од њих неке у ванредним приликама веселе, не долази од здравља, већ што се

моментано осекаЈу боље, приликамаизазване, као: милопЉу газдином, љубављу и мнлован.ем газдарпчнним, и другнм чиме, које је све ван н.пх а инак у њима изазива пријатне осе1.аје кратка века. Мала деца, док им се још није развио потиуно осећај, тако|:ер су близу животшва. Дете је весело од природе, оио здравље ноказује тек^пунаним ручицама и ружичастим обрашчићимааболест им читаш по целом држању њихову. Врло је тешко створити и иматп све оно, што се иште, да човек здрав буде. Наше тело је кућа врло иространа, врло велика; у телу нашем води се велика- кућа. Као што-јеипначе у великој кући тешко имати иравн и иотпун ред, тако је и у телу. Помислите само,. колико и колико њих раде у телу, колико је ту мншнћа, колико живапа, наколико кретања различита, накуцања, па ударања, па грљења п руковања и - - ни набројати