Stražilovo

чз 729 е§-

саветник, — ти еи ваљда син државнога службеника... — Знаш, оче ; — одговори Херман — да о Том никада не волим говорити. Има ствари, које су под заклетим дужностима оиравдане — ал' су за то нред моралним и ириродНим законнма зла дела. — Та ја нисам никад ништа радио, осим своје дужности! — рече тужно саветник. — Ја сам о том уверен — одговори Херман — иначе би ме то врло болело. Само кад ко често сномињс дела, којаје по дужности чинио и паелађује се њима ; буди нехотице сумњу, да их нпје чинио само по дужности, него из ираве страсти. Онда се то дело може узети као зло и о њему вели велики иесник: 1)а« ]нг. (Јег Иисћ Дег 1|ое>еп Тћа4, (1ав8 81е ииг шпгег 8сШесИе& деТааег^! . . . (То је проклетство зла дела, што увек само зло рађа!) — Сачувај Боже — дрекне саветник, да би то имало да буде почетак неереће! У својим белешкама се дуго задржава саветник код те, привидпо незнатне, нородичпе сцене. Не може да се надиви умној бистрини свога сина, који му је говорио као зрео човек. Од то доба је почсо управо да мрзи на онај аманет, што је чувап у орману. Тај одељак завршује овим речима: „ Ако сам кад иосле тешка јела ноћу снивао, да ме мора гњечи, или да ме вуче за ноге у какову пропаст, видео сам увек па њеној глави — црвеиу каиу!... А кад се нробудим окупан у зноју и тај страшан сан приповедим потанко Берти, она се онда расплаче и уверава ме, ако икада буде буне у земљи, да ће менс без сумње обееити! . . . — Смејао сам се таковом тумачењу свога сна, и нисам ни слутио, какво сам зло у кућу унео !.. ." 0 црвеној каии никад више пије саветиик сномињао Херману. Није сс ипак усудио, да ју баци или уништи; обожавање, које је толике године окружавало тај домаћи аманет, створило је око њега неку ауреолу и та је задржавала његову руку од насиља. Само ју је претриао читавом хрпом зваиичнпх списа одмах други дан носле онога чуднога тумачења, којим је Берта објашњавала његов сап. . Ни Херман се више пије бринуо затукапу н није више од тада говорио с оцем о добрим и „злим делима".

Ал' је за то много, врло много раенрављао с Мином, која је сваку његову реч чисто гутала. Особито лети, кад су ее у маленој башти, иза судпице, у којој је становао дворски саветник, обоје шетали по обали широке реке, ирииоведао јој је много што шта, што је сам паучио, што је видео, што је иекусио. Доносио јој књиге, читао скуна с њом, објашњавао и донуњавао. После трећих Ферија Мина се некако променила. Одилазила је чешће Антонији и иозајимала од ње све више пољских књига. Читала их најчешће сирам свеће. Дворски саветник је неколико пута опазио те књиге на њену столу, али није за то ништа говорио. Беше он доста обзнран службеник, а како јс боравио у земЉи где се служи нољским језиком у свакидашњем дотицају са светом, мишљаше да је и право, да се тај језик научи. Мина је сабирала новце, што их од оца на дар добије, иа је купила пољску повесницу и нсторију пољске књижевности. ЈозеФина је нриписивала тај чудни укус за пољске књиге њсну пријател>ству с Антонијом Уег1е§*ег-овом, која је важила као родољупка у среском месту, па је, шта више, носила на шеширу тробојне траке. Лина и Нина друкчије мишљаху, али не хтедоше никада да изиду с бојом на срсду. А кад се је један пут нешто о том прсд дворским саветником расправљало, рсћи ће он добродушно: — Херман је и сувише уман за своје године .. Наслућује он, да се нримиче време, кад ће се службеник морати мало да осврће на јавно мњење. Боље је, што ће имати при руци средства да задовољи том јавном мњењу или бар да га не дражи... Говори изврсно иољски, зна пољску књижевност, на ако буде још имао државнога патријотизма очина, може се високо успети и све задовољити! Поред пољских књига и Минино је срце ноетало осетљивије нрема туђој несрећи. Кад дозна, да је Пурцел каквога емигранта довукао у тамницу, окупи оца молити, да лепо с њим иоступа, или да га пусти. Добродушни дворски саветник често се је освртао па њезине молбе и онда би говорио саветнику: — У Мине је златно срце! Не ћете ми веровати, како ме често доведе у велику неприлику. Не може да поднесе, да ко трпи. иа ма највећма заслужио... И на брзо се пронео глас по месту о том