Stražilovo

-43 727 е$-

се због тога на селу читав месец дапа... нарачунао дневнице, да те Бог сачува, и вратио се иразних руку! То ми пс да сиавати!... -- 1'А", шта је један кукаван емигранат! одговори саветник — та тај нс ће Австрије покорити! — То је истина, а.Г видите, Пурцел је иарачунао себи због тога емигранта толико дневница, да их ваља ма чим оправдати.. . а на послетку, да је та ; ј човск ухваћеи, то би био доказ моје ревности... — А ако иема никакова емигранта... ако је само господин ПурЦел... примсти певољно саветник. Нареппеп!;! повиче домаћин, нисам на то ни помпслио ... а можс бити, да је Пурцел... Док сс водио тај поверљиви разговорудну дворане, а Херман с Јозсфипом такођер сс разговарао о Пурцлу, пришла јс Мина најдаљем прозору, који беше слабо осветљен, па гледаше кроз њега па- божји свет. Ноћ беше јасна. Миријаде звезда треитаху на небу. Нигде не беше ни једиога облачка. Неколико тренутака пил.ила је Мина у то лсно иебо, које ју завејаваше неком угодном хладноћом, гледала је на те тихе, тренетљиве звезде, које као да јој шаптаху нешто срцу... У тај мах стаде уз њу Херман... За двоје људи, који имађаху јсдио другом нешто да кажу, беше та застраница згодна и угодна. Мипа очекиваше макар једну од оних речи, које се свакоме нс. говоре, чекаше неколико трепутака, и груди јој се све ве11ма надимаху... Ал' Херман нс рсчс те речи. Паде јој иа намет да ту осамљеност иекако корисније употреби и да иокаже шта је све иаучила. — Глсдајте, госнодине, — одазва се, показујући прстом на тренетљиву звездицу — гледајте, како тај Оријои има за чудо иесталну светлост! Ја волим светлост ЛуциФсрову. У њсга је, до душе, мало слабија светлост, ал' за то је увек једнака!... А где су звезде-близаиице? Сакрилс се за кров... — Знатс ли, госпођице, народну нричу о звездама - близаницама?" — запита Хсрмап с осмсхом. — Не, пе зпам — одговори брзо Мина : али ту је причу лако погодити! — Лако погодити? — ионови радознало Хермап. - Хајде, иокушајте...

лШна сс заруменела, чупнула за крајичак од траке, иа одговорила: — Шта могу друго значити звезде-близаиице?... То су зацело две сродне душе... два срца, која су се узајамно љубила... па их иосле смрти апђео онамо одиео!... Херман сс осмехпу, гледаше неко време у лспс очи Миниие, на ће рећи: — Тако нешто, само с том разликом, што су се та два срца могла спојити и овде на земл.и ! — Ах, то јс ужасно! — уздахну Мина, ах, то је жалосно! Неколико тренутака трајаше ћутање, Херман је ниљио у небо и дуго стајао тако замишљен. — Шта читате иа том леиом нсбу, госнодине? — запита тихим гласом Мииа. — Шта читам — одговори замишл.ени Хсрман, — ах, то псбо друкчије, друкчије мсии говори! Чини ми се, да глсдам у расклопљеие листовс светскс новеснице!... Сваки иарод оставл.а онде за собом јасан траг, који светли иотомцима, позивајући их, да чине исто тако велика и лепа дела, која су онде звездама записана!... Мина ћуташе за једаи тренутак. Чињаше јој се, да у тај мах улази у њу душа младога заиесењака. Одахпс дубоко, па рекне: — Ви видите само велике и узвишене ствари! — А знате ли, госпођице, ту црну негу иа исбу, која звездарима задаје толико главобоље? — Зиам, знам... КоШепваск! зове се у астрономији. — Да, тако јс — јер је налик на врећу угљена !... Та црна иега изглсда ми као народ велик и јуначаи, иа опет надмоћношћу убијен и у црии сандук положен... А скуиа с њим сахрањеиа је идеја слободе!... Мина се трже, јер у тај мах се домаћин тако заемеја, да се је одјек разлегао но читавој дворани. А домаћин баш о н.има говораше... У издубини од прозора нзгледашс зар Мина за чудо лепа. — Гледајте, саветииче, — иовиче домаћип — како наша деца оиде лепо кроз прозор извирују. Глсдају у звезде и гучу као голубови. Ја добар стојим, да Херман сад сап.а о златној огрлици на мрко-зеленом Фраку... А Мина... Мипа... можда и она сап.а о тој огрлици!... -- Младић је иеобичпо даровит, биће од