Stražilovo

-га 788 вз-

Поеле првт-тх узрујапих трспутака, поеле првих иитања и одговора, рећи Јжс еаветпик са евечапим изразом на лицу: — Допусти, Хермане, да ее поразговорим с тобом о пекој ствари, о којој сам толико годипа сањао. Тиче се то тебе, меие и нскога трсћега!... ЛГице Херманово лако порумепи. Обузела га иека тајпа слутња. На узбуркапу душу његову пала у тај мах усиомена, као на жедио цвеће добротворна капља росе нсбеске ... — Говорите оче, одазва се уздрхталим гласом — ако икада, дапас- ми баш треба речи нравога пријатељства и љубави родитељске !... — Још боље, што сам иогодио кад треба — одговори саветник, — кад и кад је ирост случај зпак буднога Промисла... Ту јс пастуиило дужс ћутање, као припрема за важнији разговор. На лицу Херманову огледаше се иемир. — Много еам пута — иочеће саветпик размишљао и премишљао о животу свога оца. Покојпа мати ми га је често понављала, кад ми бегае двадесет и пет годипа и кад јс изгледало, да ћу иоћи његовим трагом. Мој отац, као тпто зматп, беше уметник. Како смисао за летге всштиие бегае, за време Француских ратова, јако забатаљеи, мораде мој отац тражитн залогај хлеба у свагдашњој заслузи. Давао је по бољим кућама сате из цртања. Једиа учеиица њег.ова беше млада и лепа. Оцу беше тада двадесет и иет годипа и нс беше ожењен. Мсђу ученицом и учитељем разви се нолако љубав Исирва не бенте па чието с тим осећањем и пође за њим елепо ... После некога времена пробуди их збил,а. Девојка бетпе богата и висока рода. Отац мшпЉаите, да па неравну тпол.у истресе сав жар младога срца, да изручи сав живот и да нретегпе. Ту застаде еаветник па иогледа пажлмтво на сина. Лице Хермапово бегае зарумењеио. — И наступи љута борба без победе и по}>аза. IПол.а је претезала час на једпу, час на другу страпу. Отац је бацио на и.у живот прегрштима, у једној годиии харчио десет година... Девојка као "загонетна сфинга гледала у њега, а он у њеним очима виђао час победу, час — очајање!. .. И тако ирохуја много годииа. Дар'му је олабавео, у срцу му догорсвали послсдњи остаци племените залихе и био би можда са свим пропао, .да се не намери на врсну и иле-

мениту жеиску... а то беше твоја баба!... Извидала је у срцу 1т.егову, гато се је дало извидати, али што је онде угинуло, то винте не оживе. Отац више није сликао слика, него сс до смрти храттио, дајући сате. Херман уздахиу. Заглади косу с чела, гледаше иеко врсме замишљен преда се, а гтосле рече: — Јест, тако је. У срцу је залиха осећаја, коју несрећа може до дна да иецрне! — Ето, п.егов ми је живот увек изилазио пред очи* кад год сам па те иомислио! — рече за час отац. Херман погледа пажљиво на оца, као да га испитује. Саветиик равнодунтио говораше дал.е: — Истипа, до селе ми ниеи дао никакова повода, да за тебе страхујем, и ако ти је двадесет и ттека година. Владање ти је непрекорно, а иамет те јс сачувала од многога подводиог грсбепа, којих јс пуно у престопичком граду... То ми даје наде у будућност! Херман се очевидно умирио... Оборио је очи к земл.н па ћутке слушао дал.е, што му отац говори. Саветпик продужи: — Док си јога био дететом, много ми је муке задавало успомсна на тузкну судбипу очипу. Јоиг тада сам мислио, да би и ти, сачувај Боже, могао ноћи тим трагом, на сам у сиовима својима тражио за те аиђела, који би ти био племеиит вођ у животу. Испитивао сам сву децу око тсбе, које највећма можс срцем да прионе за те... И чини ми се, да сам јога онда видео малену девојчицу, која те је свуда пратила својим тампим очима... Хермап забаци косу на потиљак, а лице му стаде све већма руМенети. —- То је девојче с тобом расло; чпњаше ми се, да Скупа с вама расту и ватпе узајампе симпатије... Хсрмане, сећаш ли се опе опронЈтајне песме пре пет година?... Зпаш ли, да је после те песме паступила ноћ без сна, пуна суза и болова?... Знага ли ти, да је сваки твој долазак био очекиваи и израчунаван на секунде. да је свако бадње вече било нова еиоха у животу тога девојчета?... Не знатн ли, да је то девојче, не би ли се изравнало с тобом у образовању, седело по читаве иоћи над књигама купујући их за новце, које би упггедело од хаљина?!.. Јеси ли ти то нагађао?...