Stražilovo

- -43 7 Херман ])иии ; уас оца за руку, па ју ириолони на вредо чело и повиче: — Ово ти је, оче ; доказ ; да еу ми те успомене прешле у крв!... али само за то ; да опдс остану — као патња!... М епусти главу на груди као човек, који стоји над сномеником својпх снова. Оаветник се пажл.иво загледао у сина. Сепка задовољства указа се неприметно око н.егових уста. За часак се намршти и рекие: — Да ; то беше лен сан иајсрећнијих мојих дана?... Сада је одлетео од мене!... Те речи нробудише Хермана. Подиже главу горе на радознало погледа у оца. — За што сада?... — Занита, али не доврши нитања. — Сада су се прилике нромениле! — уздахне тужно саветник. — Не разумем... Каква промсна?... нолако и плахо питаше Херман. — Моји се снови махом ослањаху на положај дворскога саветника... сада се тај тсмел. измакао и отворила се пропаст, која се ис да пичим испунити! — Какопа пронаст ? ... Мислите јји , да разлика... — Сада тр срце, које л.уби, место среће и сјајннх изгледа, даје само себе и ништа више!... Оно има само суза и љубави без граница... али то је.за живот мало... .— Чудиовато ми некако. говориш... — *Боље је за нас обојицу, да ти Одмахсве јасно не кажем. Боли то ; кад мора човек да раскрсти са сновима, на које је иавикао за толико година! .. Жао мн је.врло поштенога дворскога саветника, жао ми је читаве несрећне иородице... али несрећа има своје неумитне законе. Од несрећних свако бега ; и н}»аво је. Сам Шекспир вели, да не треба иико да иде за точком, који јури одозго доле... Боље је гледати нреда се и ухватити се за јнто год ; што у вис тежи!... Што опадне, нека остане за нама! Тако велп разум, макар да ка»д и кад срцс ири том пуца! ... Али из самога срца нико ие иснова целога живота!... Над бедном жртвом можемо мало занлакати, али онда даље!... Мина је сада жртва... цела је кућа гомила жртава!... Хермаи нрискочио оцу ; зграбио га за руку и повикао еав зажареи:

9 ЕЗ—• Смилуј се ; оче! Што тако затонетно говориш!... Јесам ли ја... ја повод каквој песрећи ? ... — Боже сачувај ! — одговори саветник. ииси ти крив тој несрећи... пре ће бити, да сам ја!... Због пољских песама сва,];ао сам се јбдан нут с Пурцлом, дворски саретник беше намојој страни ... и изгледа ; да је Пурцл... — Али за Бога ; шта се догодило? нрекиде силовито Херман. Дворски саветпик је изгубио службу! — Изгубио службу!? — Нису му дали пи цсле мировине !... Осам кћери... Ах ; Мина, Мина ; то ти је златно срце!. . Замисли, онаједииа није клонула духом!... Отац хтеде да иде у Грац, у ону војску од инвалида... опа јс предложила да се' узме у најам кућа поред нас ; да се куии шиваћа машина... хоћс да даје сате.... Златно, златно срце ; али која хасна? Ко ће јој се далас у таком стаи.у приближити?... И сам иризнајем, да је то немогуће !... .Тер и каква утецаја може имати дворски саветнпк у миру? Шта вреди његова нротевдија? ... Какве среће може дати убога кћерка умировљена службеника?... Пе ; не ; мојн се снови иокидаше и нестадоше ; као научина на ветру!... Хсрман брзим корацима ходаше по соби. Груди му беху препуне, а пред очима му играху шарени колутићи. Тисуће мисли, тисуће осећаја навал.иваху удиљ у ражарену главу... Пролажаху му исирсд очију детињске успомене... трентаху свсћице на божитњем дрвцету, зујала оиа онроштајна песма, после које ће наступити ноћи без сна ; сузе и болови... Сад јс нред њим Мииа са сухим оком од очајања, у црнини ; бледа лица, иа коме се цртао прегор свега и свачега!... Поред ње нромаче друга прилика. Ј1епа жепска,окружсиа обиљем овога свста, ногледала на н.ога мраморним лицем и заповедпла му даиде за њом... Куда, докле ?... пије знао!... А срце му стрепило на очине речи, да је можда он узрок тој несрећи... а можда је криво и Мипипо владаи.е... н.еио црно одсло... можда је и.ено пријатељство с Антонијом допринело што год тој катастрочуи ? ... А ко је Мину навео на то ? Ко је у то младо срцс усадио друге тежњс, исго што бсху у атмосФсри код дворскога саветника?... Ко јс ту управо крив тој катастроФи?... Његово је срце одговарало па неколико тнх