Stražilovo

-КЗ 7 шгган.а, а ти одговори иотресаху целом и>еговом душом!.... Саветцик је иажљиво посматрао сипа, у коме се у тај мах био велик бој. На очииу лицу могаше се видети задовољство. Осмехнуо се неириметно и мирно чекао крај тој борби. — Иснричао сам ти то све — одговори за часак — да не би, у неанању, далеко забраздио... 11 цожртвовање има нских граница, иза којих је оно само манитост и нерасудноет! — 111та ти говориш, оче! — нрекиде га чисто гнсвно Херман. —- Пожртвовању нема граница... Ни једноме се чуству не може даиати но срца, по душе!... — Е па шта мислиш да радиш ?.. . Мепи се чини,. да пропале људе треба оставити за собом и... етћи даље ! — То би било неплеменито, страпшо пеплеменито!... То би било горе, него неплсме-' пито! Чудим се, како мржеш тако да говориш!... А ако је истина, да си ти, или можда... Мина узрок тој 'катастроФи, зар онда нисмо тим више обвезаии ... савест зановеда... — Добро — само реци ми, шта 1еш да учиниш ? Богме -Јкртвовати се за једну личност... Хсрманове се очи закресигие... Племенито срце његово задрхта па ту рсч „ножртвовање"!... Другарица из детнњства искрснула нред њега у лепој ауреоли мученнчкој... Женска с мраморним лицем све веКма чилела... — Шта да се ради. питаш, оче? — одазва се за један часак, а груди му се дигоше и снустише'—■' шта да се ради?... Ја мислим .. . да најпре треба онамо отићи... нриближити се несрећпима.. . то савест од ]1ас захтева! Рскав то, погледа са страхом оцу у лице. Лице саветниково беше мирно". Пружи руку сину и"рекне: — Остављам ти у свему слободну вољу, јер зиам, да си разборит и да знаш, где почиње неразумна манитоет и залудно пожртвовање. И иољуби сина у главу. Херман нритиште лице на очине груди и стаде јецати... У тај мах откидао се од његове душе чудан, ч>аптастичан сан последњих дана а место тога оживе у сјајним бојама уепомсна погодних и раскошних детињских Тренутака... — Кад можеш, оче, одавде поћи? — запита за чаеак: — Сутра. ћу бити готов, — одговори савстник н осмехпу се у душисвеликимзадовољством.

У Е>XXXVII. Кад је саветник излазио из лрсстопице, чињаше му се, да је триумФатор, да води са собом плеи, кога се докопао необичним умпнм напороми стратеги-чно удешеннм илановима. ОеЛехивао се као човек, који је бог зна шта постигао и комс већ ништа није немогуће! Избавио је сина из великс опасности, а оно друго су требале да учине лепе очи Миниис и атмосФера куће дворскога саветпика. И свима освануше леии и погодни дани, у колико се само може говорити, у несрећи, о погоди.. . Саветникови су нлакали од милина, грлили сина, а саветник се нронињао на прсте и иснрсивао сс као јунак и цело му држање јасио гово раше: Ја сам све то израдио!... мој разум и моја вештина! ... Дворски саветиик, у несрећи, углсдао сада над собом парче плаветиога иеба и захваљивао Богу за ту утеху. Видео је, да снови његови могу постати јавом, да ће ма једпа кћи стећи врсна мужа, који, кад се узвиси, може. бити некада окриљем осиротелој породици... Његова госпођа и свс кћери дочекаше Хермана с таким истим сновима и обасинаху га нежпошћу. . . Једина само Мина изглсдаше хладиа и равподушна. Нијс се ни најмање приближивала Херману и у целом јој се држању огледаше неки ионос у несрећи. ТБено лице и жуте оча гбвораху јасно: Да- сам богатаи виђена, изишла бих ти иа сусрет и нринела ти све па жртву. Сада убога и несрећна само сам — пОноеита и н*е желим од тебе — милосрђа! Волим се натити, него.ли се — нонизити! Херман је разумсо то држање. племените женске. Приближио се сам и понизио ... постао пресрећап!... Несрећа дивпо утече на срца. Јадне су те душе, које никада нису познале цесреке!... Мина је опростила Хермаиу тисуће тренутака с.уза и болова... и чињаше им се обојима, да су те сузе и болови нреко потребни били за то неисказано чуство... Дворски саветник је још пеко врсме имао да остане у државној згради у стану. Дотле јсе уређивала кућа поред саветника. Мина и Херман ју често разгледаху, разговарајући се мпого о башти, која ће ее на пролеће зазеленети од траве и обојити цветовима.,.