Stražilovo

-43 791 Е»-

,У сред неореће беху то евима најлепши дани у животу... XXXVIII. За недел.у дана стиже и;!а Виеле страшан, крвав глас, који иотресе целу Галицију.. . Дворски саветник је дуго у ноћ разговарао о том са саветннком. Претресали су све и сва и свакојако нагађали. Неки иеисказаи страх стезао им срца а крваве утваре очајничке борбе изилажаху им живо пред очи... Дворски саветник се најзад осмехнуо и иризнао саветнику, да баш није с горега, што су га бацили у „мир", кад се такови гласови нроносе. Не би зар волео да опет долази у сукоб са јавним мљењем у земљи... а тако је-боље, да буде еамо гледалац! Саветник је од тога дана иазио на сваки корак Хермаиов. Хермап јс саслушао, до душе, кобан глас. с неком грозничавошћу и иеколико даиа беше јако замишљен, временом се ипак мало умирио, а то је саветник принисивао леиим очима Мииииим и званичној атмосФери у салону дворскога саветника. Један нут, кад не беше саветника код куће, уће у кућу неки човек у кратком оделу и- високим чизмама, те преда Херману мал*ено писамце. Херман се затворио с тим иисмом па неколико сати у своју собу. У вече се сви иекупили у салону код двор скога саветника. Саветник беше данас вееелији. Умировљени ритмајстор доказивао му кредом на <?толу, да се покрет у краљевини Пол>скф једва још недељу дана може одржати... Саветник је то умовате саопћио дворскоме саветнику, и чак и Берта се обрадовала том гласу „да се отклони сувишно проливање крви". И с осмехом умирена човека рећи ћс саветник нолугласно дворскоме саветнику: — Гледај, како иаши голубови онде једио другом гучу!... Не сметајмо им... хајдемо иа партију виста! Сосмехом на устима, са задовољством у души одоше сви у побочпу собу, да у тихој игри траже даље Забаве. Нина и Лина оду у кухињу, да спремају чај. ЈозеФина свираше па гласовиру. У подалском куту од салона, у пањези од прозора стајаше Хермап и држаше у руци Минину ручицу. И за дивно чудо! На том прозору нонављала . се баш она иста сцеиа, која се догађала, пре

седамнаест година, у двору Лјсшннчком , у соби, у којој је висила па зиду Мајка божја Ченстоховска... Али каква ли је промена у личиос.тима тога великога и невиђенога драмата!.., — Рачуиам на твоје срце, велико и нлемеиито, да ће ми олакшати болове... иригушеним гласом говораше Херман. Па те речи глухо јецање нродре из грудн Мининих... али одмах нрестаде. Примакне груди Херману и шапне: — Зар ти баш мораш да идеш онамо ?.. . П ако јс ствар велика, али ... једап човек... - " — Твоје речи нису за' ме олакшица... оне ми срце кидају... Мина, говори друкчије! — Опрости, драгапе мој! — живо одговори Мииа, а у гласу јој дрхтаху сузе --- опрости ми — у тај мах бе.јах само — жена! . Буди мој ђеније, који, иоказујући впсове, кличе: — МхееМог! — Веле, да је устанак сам букнуо... бсз заповссти ... за то мингл.ах. .. — То је цстина, моја драга, али то ме не може , задржати!.. . Где - се лрв лиј е.. . — Онда.. . онда ... иди ! Не задржавам тс, — одазва се за чае гласом без звука, гласом ирекинуте струне.. . А кад је светлост светиљке са улице у тај мах обасјала њено лице, бсше-на њему неко чудно бледило . .. бледило, с којим се духови умрлих јављају о по поћи на земљи... Дворски саветник је баш изгубио иартију у нгри!

Кад је саветник сутра даи устао, опази отворен орман. Чекмеџе, у коме беху домаће усномепе, дође му извучепо. С чудном слутњом приђе к њему и стане прегледати разбацане ствари... Беше ту „крст за заслуге", беше именовањо за саветиика али црвене капс ни од корова!.. Саветник преметне сав орман, повади све ствари — црвене кане нема, на нема! ■ Саветник зовае.јкену . ... Ни жена не зпађаше ништа о тој каии!... — Берта, Берта! — врисне' — наслућујем нешто ужасно! II упадс у "собу Херманову. У соби беше све у свом реду. Постел.а пе- _ дирпута. Видело се," да Херман није целу ноћ снавао...