Stražilovo

-чз 814 е>-

дија". Далеко смо од тога, да му подпаљујемо, да је ову реч написао из сујете. Да се тте бисмо огрешили о г. Радуловића, морамо признати да у иовели има лепих епизода. Сам почетак је доста срећан, и гимназијалчев отац лепо је, и оним кратким потезима, окарактерисан. Ваља поменути и красан уметак, који тако добро слика ђачки живот, а тојеонај случај, кад су „укријумчарили" свог друга Лову у лађу, те није платио пута. Описи у овој новели нису најсрећнпји. Опие природе доста је рогобатан, и ако се нисац трудио, да у н> унесе птто вшпе појесије. Непријатно утиче на читаоца и опо, тако често иотрзан.е: Кога, Свевишњег, раја и анђела, које инехотице подсећа читаоца на Видаковићеве романе. Али је то свс смиље и ковиље према језичким накарадама у новели Радуловићевој. Радуловић је тако немилосрдно накарадио језик, да се то никако не би смело оиростити ни обичноме гимназисти, а камо ли ономе, који своје радове штампа у једном од иаших иајугледнијих часописа и под своје име додаје и своје озбил,но занимање. Ваљало би Радуловић боље да изучи граматику свог материнског језика, која му је, и као судији, тако јако потребна за филолошко тумачење закона. Г. Радуловић пише : „са целим жаром ваше млађане љубави" (место : целим жаром своје млађане љубави); „њежиа" (м. нежна); „ону жар" (м. онај жар); „нужну иауку" (место руске речи: нужан треба потребан); „циљ" (м. цел); „самном" Београд.

(м. са миом); предлог к пише са апостроФом (м нростог к, без тога знака); „неће" (м. не ће); „сво" (!! м. све); „одлакнуло срце" (м. срцу); ,.изићићемо" (м. изићи ћемо); „оживљавајући сокови" (м. сокови, што оживљавају) „немају више ону жарку силу" (м. оие жарке силе); „освежавајућег морФеја" (м. МорФеја, који освежава; МорФеј је бог сна, па за тпто је онда паписап малим писмепом ?); „предамном" (м. преда мпом); „књаз" (м. кнез); „дозволити" (м. доиустити) „изчезла" (! м. ишчезла); „из ничбга" (м ни из чега). Ово смо изнели од разних грсшака по један пример; ну кад бисмо их све набрајали, то би пас одвело далеко, јер је у новели ових грешака изобила. Једноме се само пе можемо начудити: како коректура није исправила ових грешака. Интерпункција није ни мало умакла од језика. Г. Радуловић не зна ни најпростије употребе ових знакова. Г. Радуловићу ово није први рад, и нама је жао, што му до сада нико није хтео рећи, да је за приповодача нреко потребно темелшто знање језика, којим нитпе. „Гимназијалчева л.убан" ие спада ни једној нашој приповедачкој школи: ни Мгњатовићевој, ни Лазиној, ни Јапковој. Местимице нас стил подсећа па Шанчанинове приповетке. Судећи по овој новели, која је врло олако израђена, нама изгледа :• да нам г. Радуловић не обећаје добра приповедача. Г. Радуловић нека буде уверен, да ћемо се радовати, ако се у томе преваримо. С. Д. МијалковиА.

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ. Ете Рег1е <1ег $егМ5ећеп Уо1кзер1к, аиз (1с'ш IV. Кап(1е (1ег еегМзсћеп Уо1к81ЈеЈог (1ез XV ик 8{еГапо\чс КагаЛхЈе Ме(.п8сћ (?) 1П (1аа НеМвсће ићег1га§'еп уоп [ејпеш бегћеп, шН ће^вЈећепет вегШноћеп Оп§1паИех1е. Кеиза!/., Усгкдаћиећћап(11ип§' & Висћс1гискеге1 А. Рајеуи - '. 1893. Рге18 50 Не11ег 8. 51. — Поред странаца — Гета, ТаиФије, Кирста, 5арберинија, Ђудине и др. — у повије доба преводс наше народне н уметничке песме ва стране језигсе и сами Срби. Ето пам Светозара Манојловића, ето Ђорђл плем. Ђурковића (в. „Стражилово" 1888., чланак Луке Поповића „Српеки пссници у немачком преводу" ст. 1.16.). Сада нам је ево преведена на немачки једна од најдешиих несама о српском устанку, Вишњићева неема ,.Почетак буне против дахија". Превод овај у многом заостаје од горњих превода. Језик немачки није баш од прве врсте. Ни стопа није верно погођена у немачком преводу. Меето мирнога трохеја отме

кад год маха јамб. Колико су само у овом погледу одма кли Талфијини преводи испредовога превода. Што с« мора признати — превод је веран; иесма је нрсвођена све од реда до реда. По и овде није без иогрешака. Тако п. нр. иреводилац преводн »нусто благо" изразом „теив1е 8ећа1/.". (етих 187,, 401.). Пуст овде не значи и 81 него V 1 о I Стих 410. (,.Па их води па мост Колубари") преводи нреводилац овако: „1Тш1 ег 1а8з1 81 е . . . . /.п с1ег Вгиске 1(01ићага всМерреп". Из тих речи могао би човек извссти, да се мост зове Колублром, а није тако, псго се тако зове река у Ваљевској нахији. (Више Ваљева се састају речице Обница и Јабланица па одатле теку нод именом Колубара к северу и уловају се у Саву више Обреновца). Онда би, дакле, требало превес.ти овако : и.ш Ко1ићаган Вгиске или КоћЉагаћгиске. Тако .је и у стиху 441. исти израз рђаво схваћсн и превсден. Смешио ,је нреведсн стих 266. 1„Море слуге! тамо вашче бац'те"). Овде рсч